Четвртак, 18.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Ислам у раљама политике

Ислам у раљама политике
Муамер Зукорлић (Фото Танјуг)

Борба за духовну власт над муслиманима Србије улази у драматичну фазу и све више добија карактер политичког сукоба. Инциденти у џамијама у Сјеници и Пријепољу и напад на две новопазарске телевизије у време емитовања интервјуа са реисом Зилкићем само су продубили јаз између две исламске заједнице, једне са седиштем у Београду, а друге у Новом Пазару. Зато је Санџачка демократска партија оценила да је угрожена безбедност свих муслимана и позвала Странку демократске акције Сулејмана Угљанина на "хитан и озбиљан разговор" како би се упутио заједнички апел за уздржавање од свих инцидентних ситуација.

У саопштењу СДП се истиче да последњи драматични догађаји, који се односе на Исламску заједницу, прете да прерасту у "сукобе ширих размера". "Иако је наш став да политичари не би требало да се мешају у верска питања, имајући у виду озбиљност ситуације, сматрамо да СДП и СДА, као две најјаче бошњачке странке, имају и највећу одговорност да заједнички делују у овим тешким тренуцима за бошњачки народ", наводи се у саопштењу Љајићеве странке.

И санџачки Одбор за људска права и слободе и Санџачки интелектуални круг позвали су јуче "протагонисте сукоба да, у складу са општим, а посебно исламским принципима мира и толеранције, братства, љубави и заједништва, уложе напоре да се настали проблеми реше и јасно одвоје питања политике и вере".

Због упада полиције у сјеничку џамију и обрачуна пендрецима са припадницима Исламске заједнице коју предводи муфтија Муамер Зукорлић, три посланика Љајићеве СДП јуче су бојкотовала рад Скупштине Србије. На другој страни, два посланика Листе за Санџак Сулејмана Угљанина оцењују да странке не треба да се мешају у сукоб "два исламска концепта", изјавио је новинарима у њихово име Есад Џуџевић, потпредседник парламента, објаснивши да је други посланик ЛС, Бајрам Омерагић, кога нисмо видели јуче у скупштини, био "спречен да дође због обавеза".

– Оно што се десило у Новом Пазару, напад на две регионалне телевизије, превазилази сваку меру. Сва надлежна министарства, вера и унутрашњих послова, треба да реагују и омогуће слободу мишљења и изражавање различитог мишљења у медијима – каже Џуџевић.

Посланик СДП-а Мехо Омеровић затражио је да се одговорни за инцидент у џамији у Сјеници што пре ухапсе.

– Посланици СДП-а вратиће се у скупштинске клупе када министар полиције Драган Јочић казни оне који су организовали, наредили и командовали упадом у сјеничку џамију. То нису неки криминалци, анонимне особе, то су радници МУП-а – каже Омеровић уз оцену да је упад у сјеничку џамију подршка Угљанину за прављење приватне исламске заједнице.

У име посланичког клуба СРС, председник клуба Томислав Николић позвао је муслимане у Рашкој да буду паметни и схвате да оно што се дешава води у сукоб са комшијама и пријатељима исте вере, да се тога "окану и својим верским вођама поруче да их уче вери, али вери у Бога, не у политику". Николић истиче да је упозоравао да ће до овога доћи још када су Коштуница и Тадић почели да манипулишу санџачким политичарима, "подржавајући прво један Љајића а други Угљанина, па онда обратно".

– Можда бих могао да се радујем што муслимани нису јединствени, али не могу, почело је ситним обрачунима, кренуло затим са бомбама и пиштољима, а сада полиција упада у џамију, што осуђујем и не могу да схватим – каже Николић.

Лидер ЛСВ Ненад Чанак поручио је да полиција у својим саопштењима "изједначује оне који нападају и оне који се бране". Шеф посланика СПС Ивица Дачић упитао је са говорнице зашто се нико није изјаснио о изјави Зукорлића да се муслимански верници у Санџаку никада неће одрећи Сарајева и да је "један амбасадор недавно рекао да ћемо, ако се не одрекнемо Космета, сутра имати проблема у Војводини и Санџаку".

Исламска заједница Србије поново је јуче оптужила муфтију санџачког Муамера Зукорлића да провоцира инциденте у џамијама у Санџаку.

У саопштењу Ријасета Исламске заједнице Србије наводи се да је та заједница "згрожена активностима и изјавама људи који претендују да буду вође муслимана Србије". Како се оцењује, "на тобожњем (суботњем) Сабору исламске заједнице у узурпираним просторијама Мешихата Исламске заједнице Санџака подржан је Муамер Зукорлић да може слободно послати наоружане екипе по џамијама у Санџаку како би ’подсетиле’ имаме на покајање".

Сабор Исламске заједнице у Србији подржао је у суботу у Новом Пазару главног муфтију Муамера Зукорлића и позвао на теобу (покајање) "неколико" имама који су недавно именовали Адема Зилкића за врховног поглавара муслимана у Србији.

Ријасет Исламске заједнице Србије оценио је јуче да је тај сабор заправо био конгрес Санџачке демократске партије. "У свом политичком обраћању које нас на тренутак подсети на прошла времена, остаје нејасно да ли је то Муамер Зукорлић заменио Расима Љајића на функцији председника СДП-а или је та партија поред председника добила муфтијство у својој организацији", наводи се у саопштењу.

Исламска заједница Србије је позвала полицију да прикаже наоружање оних који су направили инциденте у џамијама у Сјеници и Пријепољу.

Главни муфтија Исламске заједнице у Србији и председник Мешихата у Санџаку Муамер Зукорлић изјавио је да није изненађен последњим збивањима и да је месецима унапред упозоравао на те догађаје.

Зукорлић је за сарајевски "Дневни аваз" рекао да је одавно тражио да му се доставе подаци о томе ко су међу имамима сарадници обавештајних служби у Србији, али да то није добио и да "сада види и зашто".

Он је рекао да је жртва удара који су извели "удбаши, криминалци и следбеници" лидера Санџачке демократске акције Сулејмана Угљанина.

Према његовим речима, Угљанин је прошле године објавио да укида Исламску заједницу, а да верске послове преузима његово Бошњачко национално веће Санџака. "Сада (Угљанин) настоји да спроведе ту одлуку и да стави ИЗ под своју контролу. У свему томе асистирају и неки криминални кругови који имају свој материјални интерес", тврди Зукорлић.

Додао је да је мета последњих догађања и велика имовина Исламске заједнице, због које ће, како је оценио, доћи до сукоба, ако буде покушаја њеног насилног преузимања.

М. Пешић
М. Никић

-----------------------------------------------------------

За јединствену Исламску заједницу

Врховни сабор Исламске заједнице Србије објавио је јуче Декларацију којом позива све муслимане Србије да се окупе око заједничких циљева и интереса са жељом за стварање јединствене Исламске заједнице.

У Декларацији се истиче да је ИЗС натполитичка, мултиетничка, верска организација која брине о вери, моралу и исламском образовању муслимана без обзира на њихову националну припадност.

Позивајући се на начела Курана према којима су сви верници једнаки у својим правима, у Декларацији се каже да је неприхватљиво "организовање по националном кључу", већ да је нужно организовање у оквиру државе у којој се остварују своја права.

Истиче се такође да је ИЗС организационо независна од исламских заједница суседних држава, као и да у складу са Законом о црквама и верским заједницама "искључује утицај државе и политичких институција на своје унутрашње уређење и организацију верског живота".

-----------------------------------------------------------

Неуспео покушај обједињавања

Србија је имала своју исламску заједницу 10 година пре Босне и Херцеговине

Србија од краја марта, иако то Закон о црквама и верским заједницама не предвиђа, фактички има две исламске заједнице - Исламску заједницу Србије са седиштем у Београду на чијем је челу сада реис-ул-улема Адем Зилкић и Исламску заједницу у Србији са седиштем у Новом Пазару коју предводи муфтија Муамер Зукорлић.

Покушаји обједињавања исламских заједница којих је после распада СФРЈ у Србији било четири (Санџак, Прешевска долина, Војводина и Београд) започели су прошле године, али све је запело око концепта где ће бити духовни центар нове обједињене ИЗС. Мешихат у Београду је тражио да седиште Исламске заједнице буде у Београду, а не у Сарајеву.

Мухамед Јусуфспахић истиче да не треба вући никакве паралеле са СПЦ, јер је она другачије организована. Принцип је да се исламске заједнице формирају на нивоу међународно признатих држава. А

Србија је имала своју исламску заједницу десет година пре Босне и Херцеговине. Следеће године биће 140 година како је ислам признат као религија у Србији. Наиме, 18. маја 1868. године кнез Михаило Обреновић и државни савет Кнежевине Србије донели су указ о признавању ислама, након чега је уследила меншура (овлашћење) шејху-л-ислама из Истанбула.

Због позивања на традицију србијанских, а не босанских муслимана, у београдској Бајракли џамији је 29. јануара, без присуства ИЗ Санџака, али уз сагласност санџачких муслимана, донета одлука о формирању ријасета ИЗС. На сабору Исламске заједнице Србије 19. фебруара за ве-де реиса-ул-улеме Ријасета изабран је муфтија Хамдија Јусуфспахић и усвојен је предлог новог Устава.

Контраодговор је уследио на обединитељском сабор Исламске заједнице у Србији који је одржан 27. марта у Новом Пазару. За председника Мешихата ИЗС изабран је муфтија Муамер Зукорлић. Према усвојеном Уставу, Исламска заједница у Србији је децентрализована на четири равноправна муфтијства: санџачко, прешевско, београдско и новосадско. Муфтије у Београду, Новом Пазару и Новом Саду постављао би сарајевски реис-ул-улема Мустафа Церић, а муфтију у Прешеву председник Председништва Исламске заједница Косова са седиштем у Приштини.

Врховни сабор Исламске заједнице Србије је у Београду 19. августа унео измене устава и донео олуку да се формирају три организационе јединице - мешихат србијански, санџачки и прешевски. У наредне три године на челу Ријасета ротационо би се мењали поглавари који би на тој функцији били годину дана.

Тако је 3. октобра основан Мешихат ИЗС за Санџак и затражена оставка главног муфтије Муамера Зукорлића који се тих дана службено налазио у Мароку. Дан касније Врховни сабор ИЗС изабрао је на предлог Мешихата Санџака сјеничког муфтију Адема Зилкића за новог реис-ул-улему Србије.

Ванредни сабор Исламске заједнице у Србији који је одржан 7. октобра одбацио је све захтеве ИЗС и поново указао поверење муфтији Муамеру Зукорлићу и уједно позвао све имаме да се до Бајрама, 12. октобра, покају због свог учешћа у формирању паралелног мешихата у Санџаку.

М. С. П.
Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.