Лон­дон же­ли да по­пра­ви од­но­се с Ки­ном

Све­га три ме­се­ца на­кон што је бри­тан­ски пре­ми­јер на­ја­вио крај злат­не ере у од­но­си­ма с Ки­ном, оце­нив­ши да су бли­ски еко­ном­ски од­но­си у про­те­клој де­це­ни­ји с овом ве­ле­си­лом би­ли „на­ив­ни”, Ри­ши Су­нак пла­ни­ра да по­ша­ље ми­ни­стра у Пе­кинг. По­се­та бри­тан­ског зва­нич­ни­ка Ки­ни би­ла би пр­ва по­сле го­то­во че­ти­ри го­ди­не.

Ка­ко „По­ли­ти­ко” са­зна­је, ње­го­ва вла­да на­вод­но овим по­во­дом већ во­ди раз­го­во­ре с ки­не­ским зва­нич­ни­ци­ма. Зва­нич­ни по­зив Бри­тан­ци­ма ни­је сти­гао, али се раз­го­во­ри овим по­во­дом во­де иза ку­ли­са, ја­вља бри­сел­ски пор­тал на осно­ву упу­ће­них из­во­ра. По­се­та Пе­кин­гу мо­гла би да уз­не­ми­ри пре­ми­је­ро­ве то­ри­јев­це, ко­ји се про­ти­ве ус­по­ста­вља­њу по­нов­ног бли­ског ан­га­жма­на и да иза­зо­ве бес јав­но­сти ко­јој се ша­љу по­ру­ке за­о­кре­та у спољ­ној по­ли­ти­ци пре­ма Ки­ни за­рад чвр­стих ве­за с Аме­ри­ком.

Та­ква по­ли­ти­ка во­ди се још од по­след­ње по­се­те Ки­ни ми­ни­стра тр­го­ви­не у вла­ди Бо­ри­са Џон­со­на 2019. Од та­да Лон­дон др­жи стра­ну аме­рич­кој ад­ми­ни­стра­ци­ји, ко­ја оштро кри­ти­ку­је ки­не­ску власт, пре­вас­ход­но због по­ли­ти­ке ко­ју во­ди пре­ма Хонг­кон­гу и на­чи­на на ко­ји тре­ти­ра му­сли­ман­ску за­јед­ни­цу Уј­гу­ра.

На­рав­но, дво­сми­сле­на по­ли­ти­ка ни­је свој­стве­на са­мо Ве­ли­кој Бри­та­ни­ји. Она за­пра­во са­мо пра­ти тренд САД, Фран­цу­ске и ЕУ, ко­је пла­ни­ра­ју да ове го­ди­не у Пе­кинг по­ша­љу сво­је зва­нич­ни­ке, на­кон што су та­мо­шње вла­сти на­по­кон убла­жи­ле ан­ти­ко­вид ме­ре. За­пад је, упр­кос оштрој ре­то­ри­ци, ујед­но под­вла­чио да је бит­но са­ра­ђи­ва­ти с Ки­ном. Ти­ме се за­пра­во ма­ски­ра чи­ње­ни­ца да је не­мо­гу­ће, пр­вен­стве­но из еко­ном­ских раз­ло­га, окончати поменуту златну еру у односима и да је потребно радити на ублажавању тензија. У при­лог то­ме го­во­ри чи­ње­ни­ца да Су­на­ко­ва вла­да, све­га че­ти­ри ме­се­ца од фор­ми­ра­ња, во­ди за­ку­ли­сне рад­ње ка­ко би уве­ри­ла ки­не­ске зва­нич­ни­ке у по­све­ће­ност парт­нер­ству. Нео­п­ход­ност из­гла­ђи­ва­ња тен­зи­ја ве­ћа је и због на­пе­те ат­мос­фе­ре из­ме­ђу Тај­ва­на и Ки­не и ста­ва Лон­до­на у ве­зи с овим пи­та­њем, по­го­то­ву на­кон не­слав­не ере Ели­за­бет Трас и ње­них још тра­гич­ни­јих ко­мен­та­ра о што оштри­јем при­сту­пу пре­ма Ки­ни, ко­јим је мал­те­не упо­зо­ра­ва­ла да је сло­бод­ни свет у опа­сно­сти, а да де­мо­кра­ти­је мо­ра­ју да ра­де за­јед­но ка­ко би се су­прот­ста­ви­ле сна­жном ути­ца­ју Пе­кин­га и то пре све­га гра­ђе­њем бли­ских еко­ном­ских и од­брам­бе­них ве­за с Тај­ва­ном. Ре­кло би се да пут ка по­се­ти по­сле ду­жег вре­ме­на по­ку­ша­ва да ута­ба и Фи­лип Ха­монд, члан вла­де Те­ре­зе Меј, ко­ји је ис­ко­ри­стио при­ли­ку да тек­стом у ки­не­ским др­жав­ним но­ви­на­ма по­зо­ве Ује­ди­ње­но Кра­љев­ство и Ки­ну да се вра­те на „ста­ра по­де­ша­ва­ња”.

Оба­ра­ње ки­не­ског ба­ло­на из­над САД за са­да оте­жа­ва овај про­цес, али чи­ње­ни­ца да је пре овог не­ми­лог до­га­ђа­ја у Пе­кинг тре­ба­ло да от­пу­ту­је аме­рич­ки др­жав­ни се­кре­тар Ен­то­ни Блин­кен сиг­на­ли­зи­ра да је и ова пре­пре­ка са­мо тре­нут­на и да ће је то­ком ове го­ди­не ла­ко пре­ско­чи­ти бри­тан­ски и дру­ги за­пад­ни зва­нич­ни­ци.

Пр­ви ће је ве­ро­ват­но са­вла­да­ти ви­со­ки пред­став­ник ЕУ за спољ­ну по­ли­ти­ку и без­бед­ност Ђу­зеп Бо­рељ, ко­ји би тре­ба­ло у апри­лу да по­се­ти Пе­кинг. Исте пре­тен­зи­је у овој го­ди­ни има и фран­цу­ски пред­сед­ник Ема­ну­ел Ма­крон. Во­де­ћим за­пад­ним вла­да­ма ја­сно је да „ме­га­фон ди­пло­ма­ти­ја” гу­би у од­но­су на по­тре­бу да се у ери гло­бал­них ге­о­по­ли­тич­ких про­ме­на во­де са­стан­ци ужи­во и осве­жи стра­те­ги­ја де­е­ска­ла­ци­је тен­зи­ја. Ана­ли­ти­ча­ри, сход­но то­ме, у на­ред­ним ме­се­ци­ма оче­ку­ју про­ме­не у бри­тан­ској ре­то­ри­ци усме­ре­ној ка Ки­ни.