Лондон жели да поправи односе с Кином
Свега три месеца након што је британски премијер најавио крај златне ере у односима с Кином, оценивши да су блиски економски односи у протеклој деценији с овом велесилом били „наивни”, Риши Сунак планира да пошаље министра у Пекинг. Посета британског званичника Кини била би прва после готово четири године.
Како „Политико” сазнаје, његова влада наводно овим поводом већ води разговоре с кинеским званичницима. Званични позив Британцима није стигао, али се разговори овим поводом воде иза кулиса, јавља бриселски портал на основу упућених извора. Посета Пекингу могла би да узнемири премијерове торијевце, који се противе успостављању поновног блиског ангажмана и да изазове бес јавности којој се шаљу поруке заокрета у спољној политици према Кини зарад чврстих веза с Америком.
Таква политика води се још од последње посете Кини министра трговине у влади Бориса Џонсона 2019. Од тада Лондон држи страну америчкој администрацији, која оштро критикује кинеску власт, превасходно због политике коју води према Хонгконгу и начина на који третира муслиманску заједницу Ујгура.
Наравно, двосмислена политика није својствена само Великој Британији. Она заправо само прати тренд САД, Француске и ЕУ, које планирају да ове године у Пекинг пошаљу своје званичнике, након што су тамошње власти напокон ублажиле антиковид мере. Запад је, упркос оштрој реторици, уједно подвлачио да је битно сарађивати с Кином. Тиме се заправо маскира чињеница да је немогуће, првенствено из економских разлога, окончати поменуту златну еру у односима и да је потребно радити на ублажавању тензија. У прилог томе говори чињеница да Сунакова влада, свега четири месеца од формирања, води закулисне радње како би уверила кинеске званичнике у посвећеност партнерству. Неопходност изглађивања тензија већа је и због напете атмосфере између Тајвана и Кине и става Лондона у вези с овим питањем, поготову након неславне ере Елизабет Трас и њених још трагичнијих коментара о што оштријем приступу према Кини, којим је малтене упозоравала да је слободни свет у опасности, а да демократије морају да раде заједно како би се супротставиле снажном утицају Пекинга и то пре свега грађењем блиских економских и одбрамбених веза с Тајваном. Рекло би се да пут ка посети после дужег времена покушава да утаба и Филип Хамонд, члан владе Терезе Меј, који је искористио прилику да текстом у кинеским државним новинама позове Уједињено Краљевство и Кину да се врате на „стара подешавања”.
Обарање кинеског балона изнад САД за сада отежава овај процес, али чињеница да је пре овог немилог догађаја у Пекинг требало да отпутује амерички државни секретар Ентони Блинкен сигнализира да је и ова препрека само тренутна и да ће је током ове године лако прескочити британски и други западни званичници.
Први ће је вероватно савладати високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност Ђузеп Борељ, који би требало у априлу да посети Пекинг. Исте претензије у овој години има и француски председник Емануел Макрон. Водећим западним владама јасно је да „мегафон дипломатија” губи у односу на потребу да се у ери глобалних геополитичких промена воде састанци уживо и освежи стратегија деескалације тензија. Аналитичари, сходно томе, у наредним месецима очекују промене у британској реторици усмереној ка Кини.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


