„Несумњиви” против „нашег” непријатеља

По­ја­ча­на „рат­на ре­то­ри­ка” је све буч­ни­ја на не­ста­бил­ном ко­реј­ском по­лу­о­стр­ву. Та­ко је „наш не­при­ја­тељ” за­пре­тио свом „не­сум­њи­вом не­при­ја­те­љу”.

Чим је Ми­ни­стар­ство од­бра­не Ју­жне Ко­ре­је са­оп­шти­ло да ће у Ва­шинг­то­ну то­ком сле­де­ће не­де­ље би­ти ор­га­ни­зо­ва­на те­о­рет­ска вој­на ве­жба, од­мах је сти­гло оштро упо­зо­ре­ње из Се­вер­не Ко­ре­је. По­во­дом на­ја­ве ком­пју­тер­ске си­му­ла­ци­је од­го­во­ра на мо­гу­ћу ну­кле­ар­ну прет­њу са се­ве­ра, Пјон­гјанг је за­пре­тио да ће пред­у­зе­ти „не­ви­ђе­не, сна­жне од­го­во­ре” ако Ју­жна Ко­ре­ја и САД на­ста­ве пла­ни­ра­не вој­не ве­жбе, оп­ту­жив­ши их за по­ди­за­ње тен­зи­ја у ре­ги­о­ну.

Ре­жим Ким Џонг Уна ни­је то­ли­ко уз­не­ми­ри­ла ова „кан­це­ла­риј­ска ве­жба” у Пен­та­го­ну, ко­ли­ко пра­ви је­да­на­е­сто­днев­ни ма­не­ври ју­жно­ко­реј­ске и аме­рич­ке вој­ске под на­зи­вом „Штит сло­бо­де”, пла­ни­ра­ни за сре­ди­ну мар­та.

По­во­дом за­о­штре­не ре­то­ри­ке, али и чи­ње­ни­це да је је Се­вер­на Ко­ре­ја про­шле го­ди­не лан­си­ра­ла ви­ше од 70 ра­ке­та, Се­ул је усво­јио но­ву од­брам­бе­ну стра­те­ги­ју. По­сле шест го­ди­на у „бе­лој књи­зи” ми­ни­стар­ства од­бра­не по­но­во је ожи­вео ста­ри тер­мин за Се­вер – „наш не­при­ја­тељ”.

Ова­кво „ети­ке­ти­ра­ње” се­вер­ног су­се­да усле­ди­ло је два ме­се­ца по­што је Ким Џонг Ун на са­стан­ку ру­ко­вод­ства сво­је пар­ти­је Ју­жну Ко­ре­ју про­звао „не­сум­њи­вим не­при­ја­те­љем”, зах­те­ва­ју­ћи усва­ја­ње за­ко­на ко­ји до­зво­ља­ва пре­вен­тив­ну упо­тре­бу ну­кле­ар­ног оруж­ја.

Опи­си Се­вер­не Ко­ре­је у „бе­лим књи­га­ма” увек су би­ли ре­флекс про­мен­љи­вих и те­шких од­но­са из­ме­ђу Се­у­ла и По­јон­гјан­га. Ра­ни­ји ју­жно­ко­реј­ски до­ку­мен­ти на­зи­ва­ли су Се­вер­ну Ко­ре­ју „глав­ним не­при­ја­те­љем”, „са­да­шњим не­при­ја­те­љем” или са­мо „не­при­ја­те­љем”. Али ка­да су од­но­си из­ме­ђу две зе­мље ишли ко­ли­ко-то­ли­ко уз­ла­зном ли­ни­јом та­кве оштре ети­ке­те су из­о­ста­ја­ле.

У нај­но­ви­јем до­ку­мен­ту пи­ше да ар­ми­ја Се­вер­не Ко­ре­је има 1,28 ми­ли­о­на ак­тив­них вој­ни­ка. Али, оно што нај­ви­ше за­бри­ња­ва Се­ул је­сте по­ве­ћан ин­тен­зи­тет пре­ра­де го­ри­ва из ну­кле­ар­них ре­ак­то­ра, та­ко да се про­це­њу­је да Ки­мов ре­жим са­да има већ 70 ки­ло­гра­ма плу­то­ни­ју­ма, што је за два­де­сет ки­ло­гра­ма ви­ше не­го пре две го­ди­не. Ка­ко ја­вља аген­ци­ја Јон­хап, за пра­вље­ње јед­не ну­кле­ар­не бом­бе по­треб­но је око шест ки­ло­гра­ма плу­то­ни­ју­ма. У овом од­брам­бе­ном из­ве­шта­ју по­но­во се на­во­ди по­да­так ко­ји се пр­ви пут по­ја­вио 2018. го­ди­не: да је Се­вер­на Ко­ре­ја обез­бе­ди­ла „знат­не ко­ли­чи­не ви­со­ко­о­бо­га­ће­ног ура­ни­ју­ма” и ве­ли­ки ни­во спо­соб­но­сти за пра­вље­ње ми­ни­ја­тур­них атом­ских бом­би.

Ина­че, Ју­жна Ко­ре­ја је пр­ви пут на­зва­ла Се­вер­ну Ко­ре­ју сво­јим „глав­ним не­при­ја­те­љем” 1995. го­ди­не, го­ди­ну да­на на­кон што је Се­вер­на Ко­ре­ја за­пре­ти­ла да ће пре­тво­ри­ти Се­ул у „мо­ре ва­тре”. Ова­кву ре­то­ри­ку Се­вер је од та­да ви­ше пу­та ко­ри­стио кад су се рас­плам­са­ва­ли су­ко­би са Ју­гом.

То­ком прет­ход­не ере ме­ђу­ко­реј­ског де­тан­та у пр­вој де­це­ни­ји 21. ве­ка, Ју­жна Ко­ре­ја је пре­ста­ла да ко­ри­сти ову не­при­ја­тељ­ску тер­ми­но­ло­ги­ју, али ју је по­но­во вра­ти­ла у жи­вот на­кон што је 2010. го­ди­не 50 ње­них гра­ђа­на уби­је­но у на­па­ди­ма за ко­је је та­да окри­вљен Пјон­гјанг.

Ју­жна Ко­ре­ја је по­но­во из­о­ста­ви­ла не­при­ја­тељ­ске ети­ке­те кад је на че­лу др­жа­ве био ли­бе­рал­ни прет­ход­ник Мун Џае Ин, ко­ји се за­ла­гао за по­ми­ре­ње и на­ла­же­ње ком­про­ми­са са Се­вер­ном Ко­ре­јом. Од­брам­бе­ни до­ку­мен­ти об­ја­вље­ни то­ком Му­но­ве вла­да­ви­не 2017–2022. из­бе­га­ва­ли су да кон­крет­но спо­ме­ну Се­вер­ну Ко­ре­ју по име­ну. Та­ко је у прет­ход­ној „бе­лој књи­зи” пи­са­ло ка­ко вој­ска Ју­жне Ко­ре­је „сма­тра за не­при­ја­те­ља сва­ку си­лу ко­ја на­ру­ша­ва су­ве­ре­ни­тет и те­ри­то­ри­ју и пре­ти љу­ди­ма и имо­ви­ни Ре­пу­бли­ке Ко­ре­је”.

Нај­но­ви­ји до­ку­мент од­бра­не по­ми­ње Ким Џонг Уна по име­ну, без ика­кве ње­го­ве ти­ту­ле, док су прет­ход­ни до­ку­мен­ти из­да­ти под Му­но­вом вла­дом ко­ри­сти­ли и ње­го­во име и ти­ту­ле – „пред­се­да­ва­ју­ћи Ким Џонг Ун” или „пред­се­да­ва­ју­ћи Ко­ми­си­је за др­жав­не по­сло­ве Ким Џонг Ун”.