„Несумњиви” против „нашег” непријатеља
Појачана „ратна реторика” је све бучнија на нестабилном корејском полуострву. Тако је „наш непријатељ” запретио свом „несумњивом непријатељу”.
Чим је Министарство одбране Јужне Кореје саопштило да ће у Вашингтону током следеће недеље бити организована теоретска војна вежба, одмах је стигло оштро упозорење из Северне Кореје. Поводом најаве компјутерске симулације одговора на могућу нуклеарну претњу са севера, Пјонгјанг је запретио да ће предузети „невиђене, снажне одговоре” ако Јужна Кореја и САД наставе планиране војне вежбе, оптуживши их за подизање тензија у региону.
Режим Ким Џонг Уна није толико узнемирила ова „канцеларијска вежба” у Пентагону, колико прави једанаестодневни маневри јужнокорејске и америчке војске под називом „Штит слободе”, планирани за средину марта.
Поводом заоштрене реторике, али и чињенице да је је Северна Кореја прошле године лансирала више од 70 ракета, Сеул је усвојио нову одбрамбену стратегију. После шест година у „белој књизи” министарства одбране поново је оживео стари термин за Север – „наш непријатељ”.
Овакво „етикетирање” северног суседа уследило је два месеца пошто је Ким Џонг Ун на састанку руководства своје партије Јужну Кореју прозвао „несумњивим непријатељем”, захтевајући усвајање закона који дозвољава превентивну употребу нуклеарног оружја.
Описи Северне Кореје у „белим књигама” увек су били рефлекс променљивих и тешких односа између Сеула и Појонгјанга. Ранији јужнокорејски документи називали су Северну Кореју „главним непријатељем”, „садашњим непријатељем” или само „непријатељем”. Али када су односи између две земље ишли колико-толико узлазном линијом такве оштре етикете су изостајале.
У најновијем документу пише да армија Северне Кореје има 1,28 милиона активних војника. Али, оно што највише забрињава Сеул јесте повећан интензитет прераде горива из нуклеарних реактора, тако да се процењује да Кимов режим сада има већ 70 килограма плутонијума, што је за двадесет килограма више него пре две године. Како јавља агенција Јонхап, за прављење једне нуклеарне бомбе потребно је око шест килограма плутонијума. У овом одбрамбеном извештају поново се наводи податак који се први пут појавио 2018. године: да је Северна Кореја обезбедила „знатне количине високообогаћеног уранијума” и велики ниво способности за прављење минијатурних атомских бомби.
Иначе, Јужна Кореја је први пут назвала Северну Кореју својим „главним непријатељем” 1995. године, годину дана након што је Северна Кореја запретила да ће претворити Сеул у „море ватре”. Овакву реторику Север је од тада више пута користио кад су се распламсавали сукоби са Југом.
Током претходне ере међукорејског детанта у првој деценији 21. века, Јужна Кореја је престала да користи ову непријатељску терминологију, али ју је поново вратила у живот након што је 2010. године 50 њених грађана убијено у нападима за које је тада окривљен Пјонгјанг.
Јужна Кореја је поново изоставила непријатељске етикете кад је на челу државе био либерални претходник Мун Џае Ин, који се залагао за помирење и налажење компромиса са Северном Корејом. Одбрамбени документи објављени током Мунове владавине 2017–2022. избегавали су да конкретно спомену Северну Кореју по имену. Тако је у претходној „белој књизи” писало како војска Јужне Кореје „сматра за непријатеља сваку силу која нарушава суверенитет и територију и прети људима и имовини Републике Кореје”.
Најновији документ одбране помиње Ким Џонг Уна по имену, без икакве његове титуле, док су претходни документи издати под Муновом владом користили и његово име и титуле – „председавајући Ким Џонг Ун” или „председавајући Комисије за државне послове Ким Џонг Ун”.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


