Из цивилства у кабину борбеног авиона

Још као дечак био је заљубљеник у авијацију. Није то био наследни ген, нико у породици му није био у ваздухопловству. Једноставно, авиони су га обузели, од играчака, преко макета и гутања свих информација о њима до одласка на аеродроме. Када је дошло време за професионално опредељивање, стицајем околности пропустио је конкурс за Војну академију. Завршио је други факултет, у цивилству, али га љубав према летењу није напуштала.

До прошле године изгледало je да ће Милан Шарић из Руме остати само љубитељ авијације, али ових дана смо га затекли на Војном аеродрому „Пуковник-пилот Миленко Павловић” у Батајници. У пилотској је униформи Војске Србије, ставља кацигу на главу и улази у кокпит авиона „ласта”. Како је остварио своје снове?

Све је почело прошле године када му је пријатељ скренуо пажњу на конкурс Министарства одбране. И то на онај који се појавио први пут – за Курс резервних официра рода авијације. Милан се наравно пријавио и данас има ту част да је у првој генерацији будућих пилота Војске Србије који ће до кабине авиона стићи на овај начин.

„Одувек сам желео да постанем пилот. И данас склапам макете авиона а као дете волео сам да одлазим на Спортски аеродром „Велики Радинци”. Завршио сам Факултет спорта у Новом Саду. Када сам сазнао за конкурс, искористио сам прилику да покушам да остварим своје снове. Испуњавао сам све услове, прошао сам здравствене прегледе и сада сам на школовању и обуци за војног пилота”, објашњава Шарић.

И тек по уласку у процес селекције кандидата први пут је летео авионом. Било је то у Нишу на двокрилном транспортеру „ан-2”. И на свом првом лету, искочио је из авиона!

Наиме, у процесу селекције кандидата за пилоте обавезна су два падобранска скока. Затим се, после одговарајуће теоријске наставе, са наставником летења седа у кабину „утве 75”. Овог пута реч је о селективном летењу, десет сати налета, где је на наставницима да процене ко је способан за пилота.

Милан је данас полазник шестомесечног курса, који као и остали намењени резервним официрима других родова, уједно представља и један начин добровољног служења војног рока. Има чин слушаоца-водника, а када заврши курс, биће промовисан у резервног потпоручника авијације, након чега ће му бити понуђен уговор са ВС, да би затим уследило још шест месеци летачке обуке у јединици. Ове године поменути конкурс је поново објављен а свеукупан процес назван је Војностручно оспособљавање за резервне официре рода авијације.

Детаље тог програма у Команди 204. ваздухопловне бригаде представио нам је пуковник Бошко Шербеџија, начелник штаба ове јединице и инструктор летења. Он подсећа да је и у време Југославије постајао сличан програм, у једној другој епохи, када су за потребе РВ и ПВО ЈНА обучавани пилоти који су већ имали летачка искуства у цивилном ваздухопловству. Такође, овакав пут школовања војних пилота постоји и у страним ваздухопловствима.

„Сада уписујемо другу генерацију, имајући у виду да смо пријатно изненађени изузетном мотивацијом кандидата који су се пријавили на први конкурс”, констатује Шербеџија.

Сви одреда су били истински заљубљеници у летење, а било је међу њима и оних спремних да напусте своје изузетно добро плаћене послове да би остварили своје снове.

„Према садашњим решењима, ми заинтересованим кандидатима нудимо да свој радни век проведу за командама најсавременијих ваздухоплова и да напредују до чина капетана прве класе”, каже Шербеџија.

Наиме, класичан пут школовања војног пилота води преко четворогодишњег школовања на Војној академији, ваздухопловни смер. Будући официри ипак тамо стичу шира војна знања, неопходна за више командне дужности. Међутим, није искључено да ће се, уз одговарајућа дошколовавања, то омогућити и онима, најбољима, који у плави строј стигну преко курса за резервне официре. Цео тај систем школовања ће се, нема сумње, у наредном периоду стално анализирати и даље усавршавати.

Заинтересовани треба да испуне опште и посебне услове да би били примљени на школовање и обуку, а који су доступни на сајту Министарства одбране, где се могу наћи адресе и бројеви телефона преко којих се могу добити све информације.

Битно је да сви заинтересовани знају да могу конкурисати младићи и девојке који до краја ове године навршавају 27 година живота и да имају завршене академске студије од 240 ЕСПБ бодова и то до 31. марта. Наравно, подразумева се да се захтева адекватна психофизичка и здравствена способност, али Шербеџија истиче да то не треба никога унапред да обесхрабри или уплаши, и да се због тога не пријави.

„Ми не тражимо савршенство од кандидата. Тражимо од њих да уложе труд и покажу напредак. Највећа, и најслађа, јесте победа када победимо сами себе”, каже он.

Пуковник Бошко Шербеџија

Они који буду примљени, првог септембра крећу на шестомесечно оспособљавање за резервне официре авијације, које се истовремено рачуна и као служење добровољног војног рока. Током прва три месеца проћи ће кроз основну војничку обуку, уз део стручне, наравно ваздухопловне наставе. Друга три месеца провешће у јединицама РВ и ПВО и летеће на ваздухопловима за основну летачку обуку.

„За разлику од прошле године, а узимајући у обзир потребе нашег ваздухопловства, у плану је да у овој генерацији резервних официра авијације обуку изводимо и на авионима и на хеликоптерима. Такође, пратећи савремене тенденције у ваздухопловству у разматрању је и обука за будуће пилоте-оператере на беспилотним летелицама које у савременом свету све више добијају на значају”, истиче Шербеџија.

По завршетку војностручног оспособљавања, биће промовисани у чин резервних потпоручника авијације. На њима је да се, ако желе, пријаве за посао војног пилота и потпишу уговор, после чега следи још шест месеци летачке обуке. Након тога, у пуном смислу значења, почињу каријеру војног пилота. Службоваће у местима где су војни аеродроми: Београд, Ниш или Краљево.

Шербеџија, када је реч о мотивисању младих момака и девојака да се пријаве, не жели да у први план истиче материјалне бенефиције. Кратко каже да је плата војног пилота адекватна условима у Србији. Ту је и могућност решавања стамбеног питања уз кредите под повољним условима.

„Пре свега, радите посао који волите. Ратно ваздухопловство доживљава своју ренесансу о питању технике. Набављени су неки од најсавременијих светских ваздухоплова и ту неће бити крај модернизацији. Будуће младе пилоте Војске Србије очекује летачка каријера на најсавременијим летелицама са изванредним могућностима. Такође постоји могућност професионалног усавршавања и у земљи и у иностранству, као и учешће на међународним ваздухопловним вежбама где се размењују искуства са колегама из других ваздухопловства и проверавају властите способности. Рад у здравом окружењу, у пуном смислу те речи, јесте такође данас привилегија. Међу ваздухопловцима и пилотима постоји изражена блискост и међусобно поверење. Ту су и редовни здравствени прегледи, као и бенефицирани радни стаж, 12/18 месеци”, објашњава Шербеџија.

Најважнија, истиче, мотивација за позив војноборбеног пилота РВ и ПВО Војске Србије морају бити љубав према летењу и отаџбини и позива младе да остваре своје летачке снове, јер снови стварају будућност, као што је то урадио и Милан Шарић који ће ускоро постати пилот-потпоручник.