Iz civilstva u kabinu borbenog aviona

Još kao dečak bio je zaljubljenik u avijaciju. Nije to bio nasledni gen, niko u porodici mu nije bio u vazduhoplovstvu. Jednostavno, avioni su ga obuzeli, od igračaka, preko maketa i gutanja svih informacija o njima do odlaska na aerodrome. Kada je došlo vreme za profesionalno opredeljivanje, sticajem okolnosti propustio je konkurs za Vojnu akademiju. Završio je drugi fakultet, u civilstvu, ali ga ljubav prema letenju nije napuštala.

Do prošle godine izgledalo je da će Milan Šarić iz Rume ostati samo ljubitelj avijacije, ali ovih dana smo ga zatekli na Vojnom aerodromu „Pukovnik-pilot Milenko Pavlović” u Batajnici. U pilotskoj je uniformi Vojske Srbije, stavlja kacigu na glavu i ulazi u kokpit aviona „lasta”. Kako je ostvario svoje snove?

Sve je počelo prošle godine kada mu je prijatelj skrenuo pažnju na konkurs Ministarstva odbrane. I to na onaj koji se pojavio prvi put – za Kurs rezervnih oficira roda avijacije. Milan se naravno prijavio i danas ima tu čast da je u prvoj generaciji budućih pilota Vojske Srbije koji će do kabine aviona stići na ovaj način.

„Oduvek sam želeo da postanem pilot. I danas sklapam makete aviona a kao dete voleo sam da odlazim na Sportski aerodrom „Veliki Radinci”. Završio sam Fakultet sporta u Novom Sadu. Kada sam saznao za konkurs, iskoristio sam priliku da pokušam da ostvarim svoje snove. Ispunjavao sam sve uslove, prošao sam zdravstvene preglede i sada sam na školovanju i obuci za vojnog pilota”, objašnjava Šarić.

I tek po ulasku u proces selekcije kandidata prvi put je leteo avionom. Bilo je to u Nišu na dvokrilnom transporteru „an-2”. I na svom prvom letu, iskočio je iz aviona!

Naime, u procesu selekcije kandidata za pilote obavezna su dva padobranska skoka. Zatim se, posle odgovarajuće teorijske nastave, sa nastavnikom letenja seda u kabinu „utve 75”. Ovog puta reč je o selektivnom letenju, deset sati naleta, gde je na nastavnicima da procene ko je sposoban za pilota.

Milan je danas polaznik šestomesečnog kursa, koji kao i ostali namenjeni rezervnim oficirima drugih rodova, ujedno predstavlja i jedan način dobrovoljnog služenja vojnog roka. Ima čin slušaoca-vodnika, a kada završi kurs, biće promovisan u rezervnog potporučnika avijacije, nakon čega će mu biti ponuđen ugovor sa VS, da bi zatim usledilo još šest meseci letačke obuke u jedinici. Ove godine pomenuti konkurs je ponovo objavljen a sveukupan proces nazvan je Vojnostručno osposobljavanje za rezervne oficire roda avijacije.

Detalje tog programa u Komandi 204. vazduhoplovne brigade predstavio nam je pukovnik Boško Šerbedžija, načelnik štaba ove jedinice i instruktor letenja. On podseća da je i u vreme Jugoslavije postajao sličan program, u jednoj drugoj epohi, kada su za potrebe RV i PVO JNA obučavani piloti koji su već imali letačka iskustva u civilnom vazduhoplovstvu. Takođe, ovakav put školovanja vojnih pilota postoji i u stranim vazduhoplovstvima.

„Sada upisujemo drugu generaciju, imajući u vidu da smo prijatno iznenađeni izuzetnom motivacijom kandidata koji su se prijavili na prvi konkurs”, konstatuje Šerbedžija.

Svi odreda su bili istinski zaljubljenici u letenje, a bilo je među njima i onih spremnih da napuste svoje izuzetno dobro plaćene poslove da bi ostvarili svoje snove.

„Prema sadašnjim rešenjima, mi zainteresovanim kandidatima nudimo da svoj radni vek provedu za komandama najsavremenijih vazduhoplova i da napreduju do čina kapetana prve klase”, kaže Šerbedžija.

Naime, klasičan put školovanja vojnog pilota vodi preko četvorogodišnjeg školovanja na Vojnoj akademiji, vazduhoplovni smer. Budući oficiri ipak tamo stiču šira vojna znanja, neophodna za više komandne dužnosti. Međutim, nije isključeno da će se, uz odgovarajuća doškolovavanja, to omogućiti i onima, najboljima, koji u plavi stroj stignu preko kursa za rezervne oficire. Ceo taj sistem školovanja će se, nema sumnje, u narednom periodu stalno analizirati i dalje usavršavati.

Zainteresovani treba da ispune opšte i posebne uslove da bi bili primljeni na školovanje i obuku, a koji su dostupni na sajtu Ministarstva odbrane, gde se mogu naći adrese i brojevi telefona preko kojih se mogu dobiti sve informacije.

Bitno je da svi zainteresovani znaju da mogu konkurisati mladići i devojke koji do kraja ove godine navršavaju 27 godina života i da imaju završene akademske studije od 240 ESPB bodova i to do 31. marta. Naravno, podrazumeva se da se zahteva adekvatna psihofizička i zdravstvena sposobnost, ali Šerbedžija ističe da to ne treba nikoga unapred da obeshrabri ili uplaši, i da se zbog toga ne prijavi.

„Mi ne tražimo savršenstvo od kandidata. Tražimo od njih da ulože trud i pokažu napredak. Najveća, i najslađa, jeste pobeda kada pobedimo sami sebe”, kaže on.

Pukovnik Boško Šerbedžija

Oni koji budu primljeni, prvog septembra kreću na šestomesečno osposobljavanje za rezervne oficire avijacije, koje se istovremeno računa i kao služenje dobrovoljnog vojnog roka. Tokom prva tri meseca proći će kroz osnovnu vojničku obuku, uz deo stručne, naravno vazduhoplovne nastave. Druga tri meseca provešće u jedinicama RV i PVO i leteće na vazduhoplovima za osnovnu letačku obuku.

„Za razliku od prošle godine, a uzimajući u obzir potrebe našeg vazduhoplovstva, u planu je da u ovoj generaciji rezervnih oficira avijacije obuku izvodimo i na avionima i na helikopterima. Takođe, prateći savremene tendencije u vazduhoplovstvu u razmatranju je i obuka za buduće pilote-operatere na bespilotnim letelicama koje u savremenom svetu sve više dobijaju na značaju”, ističe Šerbedžija.

Po završetku vojnostručnog osposobljavanja, biće promovisani u čin rezervnih potporučnika avijacije. Na njima je da se, ako žele, prijave za posao vojnog pilota i potpišu ugovor, posle čega sledi još šest meseci letačke obuke. Nakon toga, u punom smislu značenja, počinju karijeru vojnog pilota. Službovaće u mestima gde su vojni aerodromi: Beograd, Niš ili Kraljevo.

Šerbedžija, kada je reč o motivisanju mladih momaka i devojaka da se prijave, ne želi da u prvi plan ističe materijalne beneficije. Kratko kaže da je plata vojnog pilota adekvatna uslovima u Srbiji. Tu je i mogućnost rešavanja stambenog pitanja uz kredite pod povoljnim uslovima.

„Pre svega, radite posao koji volite. Ratno vazduhoplovstvo doživljava svoju renesansu o pitanju tehnike. Nabavljeni su neki od najsavremenijih svetskih vazduhoplova i tu neće biti kraj modernizaciji. Buduće mlade pilote Vojske Srbije očekuje letačka karijera na najsavremenijim letelicama sa izvanrednim mogućnostima. Takođe postoji mogućnost profesionalnog usavršavanja i u zemlji i u inostranstvu, kao i učešće na međunarodnim vazduhoplovnim vežbama gde se razmenjuju iskustva sa kolegama iz drugih vazduhoplovstva i proveravaju vlastite sposobnosti. Rad u zdravom okruženju, u punom smislu te reči, jeste takođe danas privilegija. Među vazduhoplovcima i pilotima postoji izražena bliskost i međusobno poverenje. Tu su i redovni zdravstveni pregledi, kao i beneficirani radni staž, 12/18 meseci”, objašnjava Šerbedžija.

Najvažnija, ističe, motivacija za poziv vojnoborbenog pilota RV i PVO Vojske Srbije moraju biti ljubav prema letenju i otadžbini i poziva mlade da ostvare svoje letačke snove, jer snovi stvaraju budućnost, kao što je to uradio i Milan Šarić koji će uskoro postati pilot-potporučnik.