Рестаурисала је и старе холандске мајсторе

Познати српски живописац, рестауратор-конзерватор дела старих мајстора, а посебно фресака и икона, стручњак за средњовековни живопис и једна од најбољих кописта фресака у бившој Југославији, Верица Беба Марковић преминула је у 91. години.

Завршила је Ликовну академију у Београду, али се и поред врхунског цртачког и ликовног дара, као сасвим млад сликар, од 1951. определила за конзервацију и рестаурацију.

Откривајући лепоту српских манастира Беба Марковић је од тада па све до позних година, радила на терену на свим релевантним рестаураторско-конзерваторским пројектима под руководством Републичког завода за заштиту споменика културе Србије. Била је део конзерваторских екипа које су радиле на обнови и заштити бисера српске и европске културне баштине – у манастирима Дечани, Милешева, Сопоћани, Савина, Старо Нагоричане, Курбиново, Лесново, Овче Поље, у Пивском манастиру, у Пећкој Патријаршији... Истовремено, Беба Марковић је радила конзервацију и рестаурацију и низа римокатоличких самостана и ренесансних и барокних цркава међу којима и чувеног Павлинског самостана и Цркве Блажене Дјеве Марије у Лепоглави, у Хрватској, затим у Далмацији и Боки Которској, у Цркви Св. Николе и Св. Базилеа у Столиву.

Живописала је и нове цркве, међу другима и храм у Избеници код Варварина, посвећен Покрову Пресвете Богородице.

Рестаурисала је и старе холандске мајсторе, ремек-дела романтизма и реализма, али се поред рестаурације највише бавила копирањем фресака и израдом икона, а њена лака, суптилна al fresco цртачка линија била је надалеко позната и цењена.

За собом је оставила низ изузетних радова, посебно врхунских копија фресака које се данас налазе у Галерији фресака у Београду, у приватним колекцијама широм света и у Србији, као и у личној колекцији коју баштине њене кћери Симонида и Теодора Станковић, из њеног брака са великим ликовним уметником Милићем од Мачве.