„Дивље” депоније ничу ноћу

„Дивље” депоније ничу у свим деловима града, а нису поштеђене ни централне градске улице. Баца се све – шут, стари намештај и делови кућних апарата, а вишкова из својих домова несавесни грађани углавном се решавају под окриљем ноћи. Према незваничним подацима, у главном граду има више од 100 „дивљих” ђубришта, а најгора ситуација је у Новом Београду код Кванташке пијаце.

– Отпад се најчешће баца на прилазима граду као што су Зрењанински пут и Ибарска магистрала, али наше екипе врло добро одржавају тај терен и редовно одвозе смеће. Највише проблема имамо у околини Кванташке пијаце где људи одлажу ђубре „чим ухвате кривину”, а на том потесу смо недавно открили до сада највећу приватну депонију коју је направио само један човек. То је било заиста страшно видети – рекао је Милорад Томов, помоћник директора оперативе „Градске чистоће”.

Да би се стало на пут нецивилизованом бацању отпадака на површине које за то нису намењене, требало би да реагује комунална полиција. Казна за бацање смећа ван контејнера и стварање депонија износи 2.500 динара, али преступнике је често немогуће ухватити, јер имају добро уходану стратегију.

На територији престонице само депонија у Винчи има регуларну дозволу за рад, а „Градске чистоће” наплаћује 600 динара, уз додатних осам одсто ПДВ-а, за превоз једног кубика смећа до тамо. У Секретаријату за комуналне и стамбене послове, међутим, кажу да су неопходне одређене поправке и на овој депонији.

– Да бисмо испунили све захтеве, које за одлагање отпада прописује Европска унија, потребно је да ова депонија добије постројења за пречишћавање воде, као и рециклажни центар – објаснили су у Секретаријату.

Посебан проблем представљају депоније које настају у ромским насељима, а радници „Чистоће” су често, због недостатка инфраструктуре, онемогућени да тамо дођу и уклоне их.

– Сваког првог викенда у месецу спроводимо детаљну акцију уклањања дивљих депонија и тада покупимо око 1.200 кубика различитог кабастог смећа, од чега је неких 500 кубика шут – истакао је Милорад Томов додајући да највећа кривица за стварање оваквих депонија по Београду иде на душу несавесним грађанима, те да је због тога неопходно развити свест људи о последицама оваквог понашања.