„Divlje” deponije niču noću

„Divlje” deponije niču u svim delovima grada, a nisu pošteđene ni centralne gradske ulice. Baca se sve – šut, stari nameštaj i delovi kućnih aparata, a viškova iz svojih domova nesavesni građani uglavnom se rešavaju pod okriljem noći. Prema nezvaničnim podacima, u glavnom gradu ima više od 100 „divljih” đubrišta, a najgora situacija je u Novom Beogradu kod Kvantaške pijace.

– Otpad se najčešće baca na prilazima gradu kao što su Zrenjaninski put i Ibarska magistrala, ali naše ekipe vrlo dobro održavaju taj teren i redovno odvoze smeće. Najviše problema imamo u okolini Kvantaške pijace gde ljudi odlažu đubre „čim uhvate krivinu”, a na tom potesu smo nedavno otkrili do sada najveću privatnu deponiju koju je napravio samo jedan čovek. To je bilo zaista strašno videti – rekao je Milorad Tomov, pomoćnik direktora operative „Gradske čistoće”.

Da bi se stalo na put necivilizovanom bacanju otpadaka na površine koje za to nisu namenjene, trebalo bi da reaguje komunalna policija. Kazna za bacanje smeća van kontejnera i stvaranje deponija iznosi 2.500 dinara, ali prestupnike je često nemoguće uhvatiti, jer imaju dobro uhodanu strategiju.

Na teritoriji prestonice samo deponija u Vinči ima regularnu dozvolu za rad, a „Gradske čistoće” naplaćuje 600 dinara, uz dodatnih osam odsto PDV-a, za prevoz jednog kubika smeća do tamo. U Sekretarijatu za komunalne i stambene poslove, međutim, kažu da su neophodne određene popravke i na ovoj deponiji.

– Da bismo ispunili sve zahteve, koje za odlaganje otpada propisuje Evropska unija, potrebno je da ova deponija dobije postrojenja za prečišćavanje vode, kao i reciklažni centar – objasnili su u Sekretarijatu.

Poseban problem predstavljaju deponije koje nastaju u romskim naseljima, a radnici „Čistoće” su često, zbog nedostatka infrastrukture, onemogućeni da tamo dođu i uklone ih.

– Svakog prvog vikenda u mesecu sprovodimo detaljnu akciju uklanjanja divljih deponija i tada pokupimo oko 1.200 kubika različitog kabastog smeća, od čega je nekih 500 kubika šut – istakao je Milorad Tomov dodajući da najveća krivica za stvaranje ovakvih deponija po Beogradu ide na dušu nesavesnim građanima, te da je zbog toga neophodno razviti svest ljudi o posledicama ovakvog ponašanja.