Немања Видић чувен и у Африци

Ко би боље водио Фудбалски савез Србије? Немања Видић или Бранислав Недимовић? Ових дана то је питање свих питања, око којег се ломе копља и воде жестоке расправе. Познато је да Срби ретко могу у нечему да се сложе, да су као рогови у врећи и да многи душебрижници мисле да о фудбалу знају све боље од селектора, фудбалских тренера, спортских лекара, масера, па чак и економа.

Једни се брину како ће Видић с искуством на терену у канцеларију, а други како ће Недимовић с искуством министра пољопривреде и фудбалера у покушају, у фотељу Фудбалског савеза Србије. У међувремену се по чаршији шире аброви да ће Недимовић можда одустати од своје намере у корист Драгана Џајића. Српска посла и да комшији цркне крава.

Видић је неоспорно велико име у европском фудбалу, цењен је, поштован и планетарно је познат. У то колика је Немања светска фаца уверила сам се приликом посете јужној Етиопији. Да бих стигла до древних племена, било је потребно више од 2.000 километара од Адис Абебе до троугла знаног и као Дивљи југ Етиопије, стешњеног између Јужног Судана, Кеније и остатка Етиопије. Врхунац је свакако посета народу Мурси, једном од најфасцинантнијих афричких племена, које живи у једној од најизолованијих регија Етиопије. Без обзира на чињеницу да својим понашањем спадају у групу најагресивнијих афричких племена, Мурси слове за једну од главних атракција јужне Етиопије. Племе је познато по необичном изгледу и колориту својих припадника, а посебну пажњу привлаче жене и јединствени и маштовити украси које носе на глави. Ипак, највећа атракција су украси и симболи лепоте – глинени или дрвени „тањирићи” различитих величина, које жене носе у растегнутој доњој усни и ушним ресицама.

На паузи у месту Ђинка, у забити Дивљег југа Етиопије, пажњу у једној прашњавој уличици привукле су ми многобројне копачке закачене на ограду од прућа, иза које се налазило фудбалско игралиште. Док су се копачке сушиле на огради, многа деца и момци тренирали су боси на терену у дресовима фудбалске репрезентације Етиопије и дресовима Манчестер јунајтеда. Млађи човек, њихов тренер, рекао ми је да деца редовно тренирају фудбал и да су фанови Манчестера.

Када сам му рекла да сам из Србије, подвриснуо је и као из топа изговорио име Немање Видића. А онда ме је одвео у колибу – канцеларију локалног клуба, да ми покаже постер са ликом миљеника навијача Манчестера, који су Немањи у част спевали песму којом величају његову борбеност и пожртвованост. Носио је надимак Captain Fantastic, како га је назвао Френк Ворал, аутор биографије о Немањиној каријери и слави која је пратила његов играчки пут у Манчестер јунајтеду. Немања је сасвим заслужено носио тај надимак, јер је увек целог себе давао за репрезентацију и клуб за који игра. То га је одувек чинило „играчем од поверења” свих – саиграча, тренера, селектора, навијача... Мало ли је да би водио ФСС?

Соња Лапатанов,
балетска уметница и путописац