Nemanja Vidić čuven i u Africi

Ko bi bolje vodio Fudbalski savez Srbije? Nemanja Vidić ili Branislav Nedimović? Ovih dana to je pitanje svih pitanja, oko kojeg se lome koplja i vode žestoke rasprave. Poznato je da Srbi retko mogu u nečemu da se slože, da su kao rogovi u vreći i da mnogi dušebrižnici misle da o fudbalu znaju sve bolje od selektora, fudbalskih trenera, sportskih lekara, masera, pa čak i ekonoma.

Jedni se brinu kako će Vidić s iskustvom na terenu u kancelariju, a drugi kako će Nedimović s iskustvom ministra poljoprivrede i fudbalera u pokušaju, u fotelju Fudbalskog saveza Srbije. U međuvremenu se po čaršiji šire abrovi da će Nedimović možda odustati od svoje namere u korist Dragana Džajića. Srpska posla i da komšiji crkne krava.

Vidić je neosporno veliko ime u evropskom fudbalu, cenjen je, poštovan i planetarno je poznat. U to kolika je Nemanja svetska faca uverila sam se prilikom posete južnoj Etiopiji. Da bih stigla do drevnih plemena, bilo je potrebno više od 2.000 kilometara od Adis Abebe do trougla znanog i kao Divlji jug Etiopije, stešnjenog između Južnog Sudana, Kenije i ostatka Etiopije. Vrhunac je svakako poseta narodu Mursi, jednom od najfascinantnijih afričkih plemena, koje živi u jednoj od najizolovanijih regija Etiopije. Bez obzira na činjenicu da svojim ponašanjem spadaju u grupu najagresivnijih afričkih plemena, Mursi slove za jednu od glavnih atrakcija južne Etiopije. Pleme je poznato po neobičnom izgledu i koloritu svojih pripadnika, a posebnu pažnju privlače žene i jedinstveni i maštoviti ukrasi koje nose na glavi. Ipak, najveća atrakcija su ukrasi i simboli lepote – glineni ili drveni „tanjirići” različitih veličina, koje žene nose u rastegnutoj donjoj usni i ušnim resicama.

Na pauzi u mestu Đinka, u zabiti Divljeg juga Etiopije, pažnju u jednoj prašnjavoj uličici privukle su mi mnogobrojne kopačke zakačene na ogradu od pruća, iza koje se nalazilo fudbalsko igralište. Dok su se kopačke sušile na ogradi, mnoga deca i momci trenirali su bosi na terenu u dresovima fudbalske reprezentacije Etiopije i dresovima Mančester junajteda. Mlađi čovek, njihov trener, rekao mi je da deca redovno treniraju fudbal i da su fanovi Mančestera.

Kada sam mu rekla da sam iz Srbije, podvrisnuo je i kao iz topa izgovorio ime Nemanje Vidića. A onda me je odveo u kolibu – kancelariju lokalnog kluba, da mi pokaže poster sa likom miljenika navijača Mančestera, koji su Nemanji u čast spevali pesmu kojom veličaju njegovu borbenost i požrtvovanost. Nosio je nadimak Captain Fantastic, kako ga je nazvao Frenk Voral, autor biografije o Nemanjinoj karijeri i slavi koja je pratila njegov igrački put u Mančester junajtedu. Nemanja je sasvim zasluženo nosio taj nadimak, jer je uvek celog sebe davao za reprezentaciju i klub za koji igra. To ga je oduvek činilo „igračem od poverenja” svih – saigrača, trenera, selektora, navijača... Malo li je da bi vodio FSS?

Sonja Lapatanov,
baletska umetnica i putopisac