Приходи од туризма нису важнији од стамбене кризе

Туризам је важан извор прихода и запошљавања, али неким градовима и раст прихода у овом сектору прави проблеме. Познато је да се већ неколико година велики туристички центри боре са огромним растом краткорочних изнајмљивања смештаја, што је временом постао проблем за функционисање становника тих градова. Зато се сада све расправља о томе како направити баланс између предности прихода од туризма и обезбеђивања одрживог становања и живота у градским центрима. Према подацима Европске комисије, око 25 одсто свих туристичких смештаја у ЕУ долази управо из тих краткорочних закупа чији број непрекидно расте. Само у првој половини прошле године у ЕУ је забележен раст од 138 одсто. Ових дана стижу и вести из Португалије и како медији преносе, туристички бисер Европе и земља коју месечно посети око 1,5 милиона туриста из целог света одлучила је да ограничи издавање смештаја. Осим тога, наведено је, планира и да заустави програм такозваних „златних виза” за богате странце како би ублажили стамбену кризу и грађанима осигурали ценовно доступно становање. Станарине и цене некретнина су, наиме, вртоглаво порасле у Португалији, који спада међу најсиромашније земље Западне Европе. Плате радника (чак 50 одсто њих) прошле године су биле ниже од хиљаду евра, а само у Лисабону су станарине порасле за 37 одсто. Све то је довело до тога да су најављени прописи који би требало да регулишу ово тржиште и обуздају повећање цена некретнина, док је влада најавила да ће понудити пореске олакшице за све оне власнике станова који се повуку са туристичког тржишта. Чак је донета одлука да се забрани издавање нових лиценци за платформе које издају смештај, осим ако се то не односи на рурална подручја. Држава је, дакле, одлучила да у име ових платформи сама откупи некретнине на пет година и понуди их својих грађанима који имају проблем да нађу смештај. Колико је ово изазвало проблема показује и потез да је одлучено да се укину златне визе које су од 2012. године овој земљи привукле чак 6,8 милијарди евра инвестиција. Иначе, да подсетимо да је Европска комисија још у децембру представила нова правила о краткорочном издавању смештаја. Донета је и нова уредба којој је био циљ да се поједноставе пословања платформи за изнајмљивање попут „Букинга” и „Ер Би-Енд-Бија”. Одмах после тога највећи туристички градови које посећује огроман број туриста кренули су да доносе и националне прописе како би обуздали раст краткорочних издавања смештаја, и то тако што су почели да ограничавају дужину боравка туриста. Амстердам је, тако, повукао јасну разлику између изнајмљивања, попут ноћења са доручком које се може изнајмити само до 40 одсто укупног броја смештаја и изнајмљивања пуног смештаја, који не може прелазити 30 дана у години и захтева обавезну пријаву градским властима. У Барселони је за краткорочна „туристичка домаћинства” обавезна регистрација на највише 31 дан сваке године. Барселона је чак забранила изнајмљивање приватних соба , како би решила проблем превеликог броја туриста који ометају живот у градским језгрима.