Prihodi od turizma nisu važniji od stambene krize

Turizam je važan izvor prihoda i zapošljavanja, ali nekim gradovima i rast prihoda u ovom sektoru pravi probleme. Poznato je da se već nekoliko godina veliki turistički centri bore sa ogromnim rastom kratkoročnih iznajmljivanja smeštaja, što je vremenom postao problem za funkcionisanje stanovnika tih gradova. Zato se sada sve raspravlja o tome kako napraviti balans između prednosti prihoda od turizma i obezbeđivanja održivog stanovanja i života u gradskim centrima. Prema podacima Evropske komisije, oko 25 odsto svih turističkih smeštaja u EU dolazi upravo iz tih kratkoročnih zakupa čiji broj neprekidno raste. Samo u prvoj polovini prošle godine u EU je zabeležen rast od 138 odsto. Ovih dana stižu i vesti iz Portugalije i kako mediji prenose, turistički biser Evrope i zemlja koju mesečno poseti oko 1,5 miliona turista iz celog sveta odlučila je da ograniči izdavanje smeštaja. Osim toga, navedeno je, planira i da zaustavi program takozvanih „zlatnih viza” za bogate strance kako bi ublažili stambenu krizu i građanima osigurali cenovno dostupno stanovanje. Stanarine i cene nekretnina su, naime, vrtoglavo porasle u Portugaliji, koji spada među najsiromašnije zemlje Zapadne Evrope. Plate radnika (čak 50 odsto njih) prošle godine su bile niže od hiljadu evra, a samo u Lisabonu su stanarine porasle za 37 odsto. Sve to je dovelo do toga da su najavljeni propisi koji bi trebalo da regulišu ovo tržište i obuzdaju povećanje cena nekretnina, dok je vlada najavila da će ponuditi poreske olakšice za sve one vlasnike stanova koji se povuku sa turističkog tržišta. Čak je doneta odluka da se zabrani izdavanje novih licenci za platforme koje izdaju smeštaj, osim ako se to ne odnosi na ruralna područja. Država je, dakle, odlučila da u ime ovih platformi sama otkupi nekretnine na pet godina i ponudi ih svojih građanima koji imaju problem da nađu smeštaj. Koliko je ovo izazvalo problema pokazuje i potez da je odlučeno da se ukinu zlatne vize koje su od 2012. godine ovoj zemlji privukle čak 6,8 milijardi evra investicija. Inače, da podsetimo da je Evropska komisija još u decembru predstavila nova pravila o kratkoročnom izdavanju smeštaja. Doneta je i nova uredba kojoj je bio cilj da se pojednostave poslovanja platformi za iznajmljivanje poput „Bukinga” i „Er Bi-End-Bija”. Odmah posle toga najveći turistički gradovi koje posećuje ogroman broj turista krenuli su da donose i nacionalne propise kako bi obuzdali rast kratkoročnih izdavanja smeštaja, i to tako što su počeli da ograničavaju dužinu boravka turista. Amsterdam je, tako, povukao jasnu razliku između iznajmljivanja, poput noćenja sa doručkom koje se može iznajmiti samo do 40 odsto ukupnog broja smeštaja i iznajmljivanja punog smeštaja, koji ne može prelaziti 30 dana u godini i zahteva obaveznu prijavu gradskim vlastima. U Barseloni je za kratkoročna „turistička domaćinstva” obavezna registracija na najviše 31 dan svake godine. Barselona je čak zabranila iznajmljivanje privatnih soba , kako bi rešila problem prevelikog broja turista koji ometaju život u gradskim jezgrima.