Вештачком интелигенцијом до уређаја који открива срчану слабост

Институт за нуклеарне науке „Винча”, активни члан светске научне заједнице који доприноси развоју истраживања у области природно-математичких, биомедицинских, медицинских и техничко-технолошких наука, обележиће данас 75 година постојања свечаним скупом у Српској академији наука и уметности.

Многи резултати научноистраживачког рада ове установе нашли су примену у нашој привреди и здравству, за шта је Институт „Винча” током свог постојања више пута награђиван.

Како за „Политику” истиче професор др Снежана Пајовић, научни саветник и директор ове институције, тренутно се овде реализује 181 пројекат и то 51 билатералне сарадње, 45 ЦОСТ акције, 31 национални пројекат (Фонд за науку и Фонд за иновациону делатност Републике Србије) и 54 међународна пројекта.

– Од националних пројеката истакли бисмо оне које финансира Фонд за науку из позива „Идеје”, као што је онај који има за циљ развој фотодинамичких транспарентних превлака за спречавање трансмисије патогена са површина предмета на људе. Овај пројекат се бави развојем транспарентних, антибактеријских, фотоактивних полимера за примене као превлаке за објекте са великом фреквенцијом додира и за паметне уринарне катетере. Фокус пројекта су фотоактивне наночестице. Такође, институт има најбоље пласиране пројекте у земљи из области физике који се односе на испитивање Хигсовог бозона, на будућим акцелераторима високих енергија, познатијим као Хигсове фабрике. Интересантно је да пројекат такође чини искорак из основних истраживања у иновативну примену машинског учења у логистици – каже др Пајовић.

Још један пројекат, финансиран у оквиру позива „Идеје”, Фонда за науку развија технологију базирану на неинвазивном прикупљању података са површине људског тела и применом метода вештачке интелигенције, која ће омогућити реализацију дијагностичког уређаја за рано откривање слабости срца, а који ће бити довољно економичан и једноставан да се примењује у примарној здравственој заштити и тиме постане доступан великом броју пацијената. Срчана инсуфицијенција или слабост срца је стање у којем срчани мишић више није у стању да пумпа довољну количину крви за несметано функционисање организма. У случају касне дијагнозе, процес постаје неповратан, па се лековима и уградњом помоћних уређаја за срчане коморе може само успорити, док је једино трајно решење трансплантација срца. Уколико се открије у раној фази, процес слабљења срца се може зауставити лековима.

– Из области биомедицине, у Институту „Винча” се реализује и пројекат „FerroReg”, финансиран од стране Фонда за науку, који испитује генетичку регулацију најважнијих процеса повезаних са недавно откривеним типом ћелијске смрти, фероптозе, а који доводе до дегенерације ткива. Имплементацијом овог пројекта побољшаће се предвиђање високог ризика за прогресију мултипле склерозе, примена модификационих третмана и корекција исхране у циљу очувања функција нервног система, посебно код младих, а и у другим неуродегенеративним болестима. Осим тога, у оквиру Лабораторије за биоинформатику и рачунарску хемију нашег института у протекле две године у оквиру Специјалног програма истраживања ковида 19 Фонда за науку реализован је пројекат за компјутерску пренамену лекова за лечење ковида. Истраживања су заснована на иновационој компјутерској методологији развијеној у Институту „Винча” и рађена су у сарадњи са Хемијским Факултетом Универзитета у Београду и Националном лабораторијом за предклиничке студије Института за хумане инфекције и имунитет у Галвестону Универзитета у Тексасу. Поред резултата објављених у научним часописима, селектовани су јефтини, нетоксични и широко доступни лекови, као и суплементи који се могу користи у ублажавању ефеката ковида 19 поред конвенционалне терапије – појашњава наша саговорница.

Аутоматизација производње радиоактивних лекова у овој установи по најсавременијим светским стандардима омогућена је путем два пројекта. У оквиру програма техничке сарадње Међународне агенције за атомску енергију у Бечу, институт је под надзором националног координатора – Директората за радијациону и нуклеарну сигурност и безбедност Србије, 2020. године, добио пројекат „Јачање националних капацитета за производњу радиофармацеутика у Републици Србији” вредан 183.000 евра. Радиоактивни лекови добијени применом овог генератора данас се користе за дијагностичка испитивања различитих органа и ткива, посебно малигних тумора и инфаркта миокарда. Други пројекат „Развој аутоматског система за производњу малих серија капсула јода-131 за персонализовану терапију болести штитасте жлезде”, Фонда за иновациону делатност, омогући ће уместо мануелне, аутоматску производњу капсула радиоактивног јода за терапију хипертиреоза и карцинома штитасте жлезде.

Ту су и пројекти сарадње између престижних научних институција ЕУ из области електронике, наноматеријала, микророботике и науке о полимерима. Један се бави развојем композита на бази графена за заштиту од електромагнетног зрачења, други је посвећен унапређењу квалитета ваздуха и проблему загађености атмосфере, а трећи добијању детаљног увида у изворе загађења ваздуха у Београду и Бору на основу комплексне анализе садржаја атмосферских честица мањих од 10 микрона.

– Поред запошљавања и усавршавања нових кадрова из свих научних области које се реализују, планира се и обнова научноистраживачке инфраструктуре, одржавање и набавка нове опреме неопходне за успостављање иновационог система на националном и регионалном нивоу. Сарадња са привредом представља значајан део наших активности и огледа се у давању услуга испитивања, мерења, еталонирања, атестирања привредним субјектима у земљи и иностранству, као и у производњи и добављању производа, посебно из области радиофармацеутике – нагласила је др Пајовић.

Институт „Винча” ће се, напомиње наша саговорница, у случају нуклеарних катастрофа, понашати стриктно према упутствима издатим од стране Директората за радијациону и нуклеарну сигурност и безбедност, а у складу са својим лиценцама и овлашћењима.

Више од 20 академика

Институт „Винча” је до сада „изнедрио” 20 академика, чланова Српске академије наука и уметности, Македонске академије наука и уметности, Академије наука и уметности Босне и Херцеговине, као и Светске академије науке и уметности.

Осим скупа у САНУ, где се обележава годишњица постојања института, планирано је штампање брошуре и монографије о установи, као и организовање међународне конференције у новембру, која би требало да окупи истраживаче из научноистраживачких организација у земљи и из иностранства из области природно-математичких, техничко-технолошких, биотехнолошких и медицинских наука.

Павле Савић и Роберт Вален као оснивачи

Давне 1948. године институт су основали светски познати научници Павле Савић и Холанђанин Роберт Вален. Идеја о оснивању института настала је две године раније, када се Павле Савић сусрео са Јосипом Брозом Титом на једном од института у тадашњем Совјетском Савезу, где се Савић бавио истраживачким радом. На Титов позив, вратио се у Југославију како би престоницу тадашње државе, оснивањем Института „Винча”, учинио и научном престоницом.

Данас у оквиру Националног института постоји 14 истраживачких лабораторија, четири центра изузетних вредности и три техничко-административна центра у оквиру којих ради више од 809 запослених, од чега су 556 истраживачи.