Ристичевић: Нисам против прелевмана нити имамо везе с протестима

Марјан Ристичевић, председник Одбора за пољопривреду, шумарство и водопривреду Народне скупштине демантовао је да је тај одбор имао било какве везе с организацијом протеста произвођача млека као и да је он био против увођења прелевмана.

Подсетимо, влада је усвојила одлуку о увођењу увозне таксе од 15 динара по литри млека и за качкаваљ од 30 динара по килограму, која се већ примењује.

– Јуче je у многим медијима емитована изјава извесног Вукашина Баћине да је Одбор за пољопривреду шумарство и водопривреду организовао протесте произвођача и просипање млека и да је председник одбора био против увођења прелевмана – навео је Ристичевић у допису послатом медијима. Категорички је оспорио те тврдње наглашавајући да је, напротив, одбор у свом раду поздрављао сваки договор министарства и произвођача млека. Према његовим речима, одбор је у више наврата тражио увођење прелевмана у складу са процедурама и на нивоу спречавања дампинга.

Овог пута, као председник овог тела, сматра да прелевман на сиреве, од 30 динара по килограму, не спречава дампинг, не штити произвођаче сирева и млека за сиреве јер је цена производње 5,7 евра док се сир споља продаје по 2,7 до 3,1 евро. Напомиње да висина заштите треба да буде далеко већа, да покрије разлику и спречи уништавање домаће производње.

Ристичевић је овом приликом подсетио да је у прошлој години увезено 13.000.000 килограма сирева који елиминишу 130.000.000 литара млека из откупа или више од 15 процената целокупног откупа млека у Србији.

– Поново позивам представнике министарства да подигну висину прелевмана за сиреве на најмање 200 динара по килограму, а што би обезбедило заштиту произвођачима сирева и млека за сиреве – нагласио је он.

Ристичевић је медијима доставио и закључке одбора са претходне седнице посвећеној пољопривреди и предстојећој пролећној сетви за коју је гласало 16 од 17 народних посланика а чији је циљ, према њиховом мишљењу, увећање домаће пољопривредне производње. У седам тачака, препорука Министарству пољопривреде, између осталог се наводи да је њихов став да је потребно да се донесе уредба о расподели комплетних подстицаја за ову годину, и да се у тој уредби угради сума од пет одсто из укупних средства која би се користила за интервентна и сезонска реаговања. Препоруке су, такође, и да се пре сетве исплате сви дугови по поднетим захтевима до 31. децембра 2022, што пре договоре с банкама кредити са регресираном каматом за производњу у текућој години, као и да е-аграр буде у првој години једна од могућности за подношење захтева, а не искључива обавеза…