Rističević: Nisam protiv prelevmana niti imamo veze s protestima

Marjan Rističević, predsednik Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Narodne skupštine demantovao je da je taj odbor imao bilo kakve veze s organizacijom protesta proizvođača mleka kao i da je on bio protiv uvođenja prelevmana.

Podsetimo, vlada je usvojila odluku o uvođenju uvozne takse od 15 dinara po litri mleka i za kačkavalj od 30 dinara po kilogramu, koja se već primenjuje.

– Juče je u mnogim medijima emitovana izjava izvesnog Vukašina Baćine da je Odbor za poljoprivredu šumarstvo i vodoprivredu organizovao proteste proizvođača i prosipanje mleka i da je predsednik odbora bio protiv uvođenja prelevmana – naveo je Rističević u dopisu poslatom medijima. Kategorički je osporio te tvrdnje naglašavajući da je, naprotiv, odbor u svom radu pozdravljao svaki dogovor ministarstva i proizvođača mleka. Prema njegovim rečima, odbor je u više navrata tražio uvođenje prelevmana u skladu sa procedurama i na nivou sprečavanja dampinga.

Ovog puta, kao predsednik ovog tela, smatra da prelevman na sireve, od 30 dinara po kilogramu, ne sprečava damping, ne štiti proizvođače sireva i mleka za sireve jer je cena proizvodnje 5,7 evra dok se sir spolja prodaje po 2,7 do 3,1 evro. Napominje da visina zaštite treba da bude daleko veća, da pokrije razliku i spreči uništavanje domaće proizvodnje.

Rističević je ovom prilikom podsetio da je u prošloj godini uvezeno 13.000.000 kilograma sireva koji eliminišu 130.000.000 litara mleka iz otkupa ili više od 15 procenata celokupnog otkupa mleka u Srbiji.

– Ponovo pozivam predstavnike ministarstva da podignu visinu prelevmana za sireve na najmanje 200 dinara po kilogramu, a što bi obezbedilo zaštitu proizvođačima sireva i mleka za sireve – naglasio je on.

Rističević je medijima dostavio i zaključke odbora sa prethodne sednice posvećenoj poljoprivredi i predstojećoj prolećnoj setvi za koju je glasalo 16 od 17 narodnih poslanika a čiji je cilj, prema njihovom mišljenju, uvećanje domaće poljoprivredne proizvodnje. U sedam tačaka, preporuka Ministarstvu poljoprivrede, između ostalog se navodi da je njihov stav da je potrebno da se donese uredba o raspodeli kompletnih podsticaja za ovu godinu, i da se u toj uredbi ugradi suma od pet odsto iz ukupnih sredstva koja bi se koristila za interventna i sezonska reagovanja. Preporuke su, takođe, i da se pre setve isplate svi dugovi po podnetim zahtevima do 31. decembra 2022, što pre dogovore s bankama krediti sa regresiranom kamatom za proizvodnju u tekućoj godini, kao i da e-agrar bude u prvoj godini jedna od mogućnosti za podnošenje zahteva, a ne isključiva obaveza…