„Не играј на Енглезе” поново у БДП-у

Римејк представе „Не играј на Енглезе” Владимира Ђурђевића, у режији Сташе Копривице, биће премијерно изведен сутра увече 24. фебруара, од 20 сати на Mалој сцени „Предраг Пепи Лаковић” Београдског драмског позоришта. Аутор сценографије је Владислава Мунић Канингтон, костима Магдалена Клашња.

У новој поставци ове узбудљиве приче о три ортака, који се кладе на исту утакмицу, али на различите резултате, а свакоме нешто јако битно зависи од тог добитка, играће Марко Гверо, Андрија Кузмановић и Александар Радојичић који не крије да осећа тежину и посебну одговорност јер му је припао лик Пиксија који је сјајно тумачио Марко Живић. Првобитну верзију популарних „Енглеза“ су од премијере 2007. године чак 265 пута одиграли Даниел Сич, Иван Томић и Марко Живић (1972-2021).

-Када је крајем 2007. године представа „Не играј на Енглезе” доживела своју премијеру, врло брзо постала је нешто што се кладионичарским речником зове „дарк хорсе”: наизглед слабашни тркаћи коњ о коме нико ништа не зна и никоме није јасно откуд он ту, али ево га: побеђује. Заслуга за енорман успех ове минијатурне представе припада пре свега Ђурђевићевом тексту, каже Сташа Копривица и додаје:

- Основна ситуација је генијална у својој једноставности: три ортака се кладе на исту тему, сва тројица различито, сваком зависи живот од резултата. Магични број три се налази и у чињеници да на сцени пратимо три јединства: јединство места, времена и радње. Пратимо распад 30-годишњег пријатељства због глупости у реалном времену. Углавном је прилично смешно. Све до тренутка када више ништа није смешно.

Сада, 15 година касније, примећује Сташа Копривица цео један живот касније (неко би рекао), скоро све се променило. Фудбал се променио, клађење се променило, позориште се променило, и… Па, ми смо се највише променили. Марка, то јест „Пиксија“, смо изгубили, а са њим огроман и ненадокнадив део тих драгих „Енглеза“ из 2007. године. Једино што је остало исто јесте бриљантно једноставна прича. А добре приче увек треба изнова причати, јер из њих сви изнова учимо.