„Ne igraj na Engleze” ponovo u BDP-u

Rimejk predstave „Ne igraj na Engleze” Vladimira Đurđevića, u režiji Staše Koprivice, biće premijerno izveden sutra uveče 24. februara, od 20 sati na Maloj sceni „Predrag Pepi Laković” Beogradskog dramskog pozorišta. Autor scenografije je Vladislava Munić Kanington, kostima Magdalena Klašnja.

U novoj postavci ove uzbudljive priče o tri ortaka, koji se klade na istu utakmicu, ali na različite rezultate, a svakome nešto jako bitno zavisi od tog dobitka, igraće Marko Gvero, Andrija Kuzmanović i Aleksandar Radojičić koji ne krije da oseća težinu i posebnu odgovornost jer mu je pripao lik Piksija koji je sjajno tumačio Marko Živić. Prvobitnu verziju popularnih „Engleza“ su od premijere 2007. godine čak 265 puta odigrali Daniel Sič, Ivan Tomić i Marko Živić (1972-2021).

-Kada je krajem 2007. godine predstava „Ne igraj na Engleze” doživela svoju premijeru, vrlo brzo postala je nešto što se kladioničarskim rečnikom zove „dark horse”: naizgled slabašni trkaći konj o kome niko ništa ne zna i nikome nije jasno otkud on tu, ali evo ga: pobeđuje. Zasluga za enorman uspeh ove minijaturne predstave pripada pre svega Đurđevićevom tekstu, kaže Staša Koprivica i dodaje:

- Osnovna situacija je genijalna u svojoj jednostavnosti: tri ortaka se klade na istu temu, sva trojica različito, svakom zavisi život od rezultata. Magični broj tri se nalazi i u činjenici da na sceni pratimo tri jedinstva: jedinstvo mesta, vremena i radnje. Pratimo raspad 30-godišnjeg prijateljstva zbog gluposti u realnom vremenu. Uglavnom je prilično smešno. Sve do trenutka kada više ništa nije smešno.

Sada, 15 godina kasnije, primećuje Staša Koprivica ceo jedan život kasnije (neko bi rekao), skoro sve se promenilo. Fudbal se promenio, klađenje se promenilo, pozorište se promenilo, i… Pa, mi smo se najviše promenili. Marka, to jest „Piksija“, smo izgubili, a sa njim ogroman i nenadoknadiv deo tih dragih „Engleza“ iz 2007. godine. Jedino što je ostalo isto jeste briljantno jednostavna priča. A dobre priče uvek treba iznova pričati, jer iz njih svi iznova učimo.