Рат и избеглице - годину дана без мира, далеко од куће, у страху шта доноси сутра

Годину дана ратовања, убијања, рањавања, заробљавања, на десетине хиљада погинулих војника и цивила, разорена земља, економија, милиони далеко од својих домова. Напад на Украјину изазвао је највећу европску избегличку кризу од Другог светског рата, са највећом стопом избеглица у свету.

Више од седам милиона људи избегло је из Украјине, а близу пет милиона је уточиште нашло у Европи. Више милиона расељено је унутар земље. Највише избеглица из Украјине налази се у Пољској, милион и по људи.

Рат у Украјини започет је 24. фебруара прошле године. Уз огромне људске губитке, на удару је и глобална економија. Цео свет осећа последице рата, од скока цена енергената, хране, до несташица.

Све је почело, према Русима, као специјална војна операција. Дани, недеље, месеци су пролазили, нешто што је деловало као немогуће у 21. веку, постало је свакодневница Украјинцима, Европи, свету. Осим спорадичних апела светских државника да рат мора да престане, чини се да нико одистински не улаже напоре да до прекида ратних дејстава заиста и дође. Ни украјински председник Володомир Зеленски ни руски председник Владимир Путин не дају, засад, реалну наду изјавама и одлукама да ће до мира доћи у блиској будућности. Догађаји који се одигравају указују на то да ће пре доћи до отвореног сукоба између Русије и НАТО-а.

Нападом Русије на Украјину прошле године, пушке су било једно, а глад друго оружје. Украјински извоз хране, пре рата био је довољан да прехрани 400 милиона људи. Испоруке житарица и уљарица бродовима преко Црног мора су у марту прошле године пале на нулу, са 5.7 милиона метричких тона у фебруару. Неке земље директно и тренутно су погођене, док су друге осетиле последице растом цена.

Бројке се крију

У рату је погинуло на хиљаде људи, али ниједна страна не жели да објави званичне војне податке о томе.

Закључно са 13. фебруаром ове године, забележено је 7.199 цивилних смрти заједно са 11.756 рањавања, саопштила је Канцеларији Високог комесара за људска права Уједињених нација. Међутим, организација наводи да „верује да су стварне бројке много веће, зато што пријаве са информацијама са неких локација на којима се воде жестоке борбе касне, а многи извештаји тек треба да буду потврђени."

Од почетка руске инвазије, Агенција за избеглице УН-а (УНХЦР) забележила је покрете око 7,7 милиона избеглица из Украјине у разне земље широм Европе, укључујући Русију, од популације од 44 милиона, са скоро седам милиона интерно расељених Украјинаца.

Сиромаштво и неизвесност

Према истраживању Норвешког савета за избеглице спроведеног у јануару, седам од 10 избеглица из Украјине је у ризику да постане сиромашно, у земљама у којима су нашли уточиште од рата  - пре свега Пољској, Румунији и Молдавији.

Како је рекло седморо од 10 избеглица у тим земљама, њихови приходи и помоћ коју добијају нису довољни да покрију ни основне потребе. „Након што су принуђени били да побегну из својих домова, остављајући своје вољене, куће и средства за живот, избеглице из Украјине су сада гурнуте на ивицу финансијски и састављају крај с крајем”, истакао је Карло Герарди, регионални директор Норвешког савета за Централну и Источну Европу.

Према подацима тог савета, 68 одсто избеглица је рекло да не може да покрије основне трошкове - за храну, воду, одећу, смештај и здравствену заштиту. Избеглице живе у колективним центрима, а они који немају редовна примања из радног односа, како што су мајке са децом, пензионери и особе са посебним потребама суочени су са јаким финансијским притиском после бега од ратних дејстава.

Да би смањили трошкове живота, њих око 45 одсто избеглих у Пољску, Румунију и Молдавију прескаче и једе мање хранљиве оброке. Такође, одлазе да живе на местима која су испод стандарда, често су принуђени да позајмљују новац, а нарочито је у тешкој материјалној ситуацији ромска заједница избегла из Украјине, упозорио је Норвешки савет.

Иако су владе биле великодушне према избеглицама из Украјине, јасно је да такав начин ослањања на њих и хуманитарну помоћ као јединим обликом прихода није одржив, рекао је Герарди.

Додатни проблем је траума и брутална реалност рата која је многе породице раздвојила. Њих 44 одсто испитаника рекло је да су морали да оставе чланове породице, бежећи из Украјине.

„Нико не зна шта га сутра чека”, пожалила се жена избегла у Пољску из Украјине.