Rat i izbeglice - godinu dana bez mira, daleko od kuće, u strahu šta donosi sutra

Godinu dana ratovanja, ubijanja, ranjavanja, zarobljavanja, na desetine hiljada poginulih vojnika i civila, razorena zemlja, ekonomija, milioni daleko od svojih domova. Napad na Ukrajinu izazvao je najveću evropsku izbegličku krizu od Drugog svetskog rata, sa najvećom stopom izbeglica u svetu.

Više od sedam miliona ljudi izbeglo je iz Ukrajine, a blizu pet miliona je utočište našlo u Evropi. Više miliona raseljeno je unutar zemlje. Najviše izbeglica iz Ukrajine nalazi se u Poljskoj, milion i po ljudi.

Rat u Ukrajini započet je 24. februara prošle godine. Uz ogromne ljudske gubitke, na udaru je i globalna ekonomija. Ceo svet oseća posledice rata, od skoka cena energenata, hrane, do nestašica.

Sve je počelo, prema Rusima, kao specijalna vojna operacija. Dani, nedelje, meseci su prolazili, nešto što je delovalo kao nemoguće u 21. veku, postalo je svakodnevnica Ukrajincima, Evropi, svetu. Osim sporadičnih apela svetskih državnika da rat mora da prestane, čini se da niko odistinski ne ulaže napore da do prekida ratnih dejstava zaista i dođe. Ni ukrajinski predsednik Volodomir Zelenski ni ruski predsednik Vladimir Putin ne daju, zasad, realnu nadu izjavama i odlukama da će do mira doći u bliskoj budućnosti. Događaji koji se odigravaju ukazuju na to da će pre doći do otvorenog sukoba između Rusije i NATO-a.

Napadom Rusije na Ukrajinu prošle godine, puške su bilo jedno, a glad drugo oružje. Ukrajinski izvoz hrane, pre rata bio je dovoljan da prehrani 400 miliona ljudi. Isporuke žitarica i uljarica brodovima preko Crnog mora su u martu prošle godine pale na nulu, sa 5.7 miliona metričkih tona u februaru. Neke zemlje direktno i trenutno su pogođene, dok su druge osetile posledice rastom cena.

Brojke se kriju

U ratu je poginulo na hiljade ljudi, ali nijedna strana ne želi da objavi zvanične vojne podatke o tome.

Zaključno sa 13. februarom ove godine, zabeleženo je 7.199 civilnih smrti zajedno sa 11.756 ranjavanja, saopštila je Kancelariji Visokog komesara za ljudska prava Ujedinjenih nacija. Međutim, organizacija navodi da „veruje da su stvarne brojke mnogo veće, zato što prijave sa informacijama sa nekih lokacija na kojima se vode žestoke borbe kasne, a mnogi izveštaji tek treba da budu potvrđeni."

Od početka ruske invazije, Agencija za izbeglice UN-a (UNHCR) zabeležila je pokrete oko 7,7 miliona izbeglica iz Ukrajine u razne zemlje širom Evrope, uključujući Rusiju, od populacije od 44 miliona, sa skoro sedam miliona interno raseljenih Ukrajinaca.

Siromaštvo i neizvesnost

Prema istraživanju Norveškog saveta za izbeglice sprovedenog u januaru, sedam od 10 izbeglica iz Ukrajine je u riziku da postane siromašno, u zemljama u kojima su našli utočište od rata  - pre svega Poljskoj, Rumuniji i Moldaviji.

Kako je reklo sedmoro od 10 izbeglica u tim zemljama, njihovi prihodi i pomoć koju dobijaju nisu dovoljni da pokriju ni osnovne potrebe. „Nakon što su prinuđeni bili da pobegnu iz svojih domova, ostavljajući svoje voljene, kuće i sredstva za život, izbeglice iz Ukrajine su sada gurnute na ivicu finansijski i sastavljaju kraj s krajem”, istakao je Karlo Gerardi, regionalni direktor Norveškog saveta za Centralnu i Istočnu Evropu.

Prema podacima tog saveta, 68 odsto izbeglica je reklo da ne može da pokrije osnovne troškove - za hranu, vodu, odeću, smeštaj i zdravstvenu zaštitu. Izbeglice žive u kolektivnim centrima, a oni koji nemaju redovna primanja iz radnog odnosa, kako što su majke sa decom, penzioneri i osobe sa posebnim potrebama suočeni su sa jakim finansijskim pritiskom posle bega od ratnih dejstava.

Da bi smanjili troškove života, njih oko 45 odsto izbeglih u Poljsku, Rumuniju i Moldaviju preskače i jede manje hranljive obroke. Takođe, odlaze da žive na mestima koja su ispod standarda, često su prinuđeni da pozajmljuju novac, a naročito je u teškoj materijalnoj situaciji romska zajednica izbegla iz Ukrajine, upozorio je Norveški savet.

Iako su vlade bile velikodušne prema izbeglicama iz Ukrajine, jasno je da takav način oslanjanja na njih i humanitarnu pomoć kao jedinim oblikom prihoda nije održiv, rekao je Gerardi.

Dodatni problem je trauma i brutalna realnost rata koja je mnoge porodice razdvojila. Njih 44 odsto ispitanika reklo je da su morali da ostave članove porodice, bežeći iz Ukrajine.

„Niko ne zna šta ga sutra čeka”, požalila se žena izbegla u Poljsku iz Ukrajine.