БиХ и Србија решaвају питање границе

Од нашег сталног дописника
Бањалука – Какве су шансе да власти две земље – Србије и БиХ – три деценије после распада Југославије, успешно приведу крају давно започете, а потом волшебно заустављене договорe о демаркацији граница? За разлику од застоја који је постојао у последњих десетак и више година, неки сигнали из новог сазива Председништва БиХ одају утисак да у Сарајеву овог пута можда постоји нешто већа спремност да се мали део „спорне” територије и граничне линије разреши и тиме отклони један од већих проблема који су се испречили на путу политичке и економске сарадње Сарајева, Београда и Бањалуке.

Наиме, Председништво БиХ усвојило је у среду предлог да му се доставе извештаји Комисије за границу у вези с разграничењем БиХ и Србије. Председавајућа Председништва БиХ Жељка Цвијановић појаснила је да у причи о разграничењу БиХ са Србијом и Хрватском нема никаквих тајних или нових захтева. „Потребно је да нам се та информација достави у наредних 30 дана. Други закључак се односи на чињеницу да постоји потреба да се у року од 90 дана достави информација из Савета министара о евентуалним отвореним билатералним питањима са Србијом”, навела је Цвијановићева и додала да је све то довело до питања границе с Хрватском, то јест теме која има свој предисторијат.

„Још 1999. дошло се до договора о предлогу како би то требало да изгледа, било је несагласности у вези с подручјем Костајнице, односно реком Уном. Оно што се посебно појавило као проблематично јесте граница на мору, која је исто тако потенцирана још у периоду кад су се водили разговори око Пељешког моста. Хрватска из тог разлога није желела да ратификује тај споразум”, рекла је она.

О граници БиХ и Србије водили су се разговори до 2010. године. Провејавао је утисак да је све било надомак договора, али се од потписивања споразума ипак одустало. Разлог за фијаско је процена Бошњака да није тренутак да се то питање реши. Веровали су да нема услова за потписивање споразума. Спорне су им биле четири тачке, односно подручја око хидроелектрана „Зворник” и „Бајина Башта”, као и два дела код општине Рудо, између осталог и онај кроз који пролази део пруге Београд–Бар. Наводило се да су Бошњаци од Србије тражили одштету или накнаду за хидроакумулације које се налазе на територији БиХ, а које је у бившој Југославији градила Србија. Реч је, како су наводили надлежни, о територији општина Братунац, Сребреница, Вишеград, Рогатица и Зворник – свих пет у Српској. Тадашњом бошњачким вођама био је неприхватљив предлог размене територије код Прибоја и Рудог „метар за метар”, док су у вези са спорним делом земљишта код хидроелектрана тврдили како Србија наводно има нека дуговања према БиХ.