Лордану Зафрановићу и Ден Тани уручена награда „Београдски победник” на 51.ФЕСТ-у
Престижна награда „Београдски победник” за изузетан допринос филмској уметности, на 51. ФЕСТ-у, свечано је додељена у Мтс Дворани двојици лауреата – редитељу Лордану Зафрановићу и продуценту Добривоју Танасијевићу – Ден Тани.
„Он је човек који никад није престао да нас шокира, поставља питања и даје одговоре. Један је од представника Прашке школе, али пре свега, он је представник толеранције и морала у тешким временима, који нам је подарио велике филмове”, овим речима је глумица Христина Поповић као водитељка отварања ФЕСТ-а, описала хрватског и југословенског режисера Лордана Зафрановића.
Награду значајном филмском уметнику је уручила глумица и редитељка Горица Поповић.
„Хвала вам пуно. Јако сам узбуђен због ове награде вечерас. Наравно, ФЕСТ као фестивал је једна велика свечаност филма. За нас ствараоце, одговорност је заиста огромна, јер након интимних радњи, наших радова, стварања филма, ми излазимо пред вас. Ви сте наша публика и никада то нисте ни престали бити. Ми због вас правимо филмове. Зато ми је ова награда „Београдски победник” изузетно драга, а надам се да није и последња”, видно узбуђен је истакао Зафрановић.
Он је додао како је посебно захвалан свим филмским радницима са којима је интензивно сарађивао током пуних шест деценија своје плодне каријере на играним и документарним филмовима.
Лордан Зафрановић је један од најзначајнијих филмских редитеља са ових простора који је недавно обележио 60 година каријере ретроспективом раних филмова у Југословенској кинотеци у Београду.
Антологијски филмски аутор је открио публици да је 1971. године, од када је дошао на Академију за филм у Београду, био у огромној групи домаћих књижевника као што су Данило Киш, Филип Давид, Бранимир Шћепановић, који су „на мене извршили један огроман утицај и некако смо спојили ту литерарну снагу са филмском сликом”.
Редитељ и сценариста је оценио да су тада као ствараоци сви имали нешто што је било зрело, културу и уметност, у једној зрелој цивилизацији каква је била Југославија.
„Филм је комплексна уметност која обједињује све оно што одређује и дели једно друштво. Има у њему и музике, књижевности, сликарства, чак и економије. Ипак, без једне богате земље и исто тако богате културе, тешко може да се направи добар и велики филм”, оценио је Зафрановић, јавља Танјуг.
Аутор је култних играних и документарних остварења међу којима се издвајају „Окупација у 26 слика”, „Пад Италије”, „Вечерња звона”, „Тестамент”, те су на великом екрану приказани инсерти из тих наслова, као и из дела – „Неђеља”, „Валцер (Мој први плес)”, „Аве Марија (Моје прво пијанство)”, „Предграђе (Ибиса)”, „Муке по Мати”, „Убиство у ноћном возу”, „Ујед човека”, „Крв и пепео Јасеновца”, „Халоа (Празник курви)”, „Залазак стољећа (Тестамент Л. З.)”, „Освета је моја Лацримоса”, „Симфонија небеског града”.
„Још једном вам хвала на овој прекрасној награди коју посвећујем свима вама у публици и мојим драгим пријатељима који су дошли да увеличају ову свечаност и моју награду. Надам се да ћемо се ускоро видети са мојим новим филмом”, закључио је у свом говору Лордан Зафрановић, мислећи на свој најновији пројекат, чије је снимање у току – „Златни рез 42” (деценијама је радни наслов био „Ђеца Козаре”), о ужасима логора Јасеновац, где играју Предраг Мики Манојловић, Ирфан Менсур, Леон Лучев, Џек Димић и други.
Филмски продуцент, Добривоје Танасијевић, популаран као Ден Тана, познат је по остварењима „Кичма” Влатка Гилића, „Посебан третман” Горана Паскаљевића, филму који је освојио многе награде међу којима и за женску улогу на филмском фестивалу у Кану, а лауреаткиња је била Милена Дравић.
Водитељка догађаја Христина Поповић је описала Ден Тану као свестрану особу, од фудбалера, преко глумца, продуцента, угоститеља, до спортског радника, те „да је имао у потпуности живот као холивудски сан, толико да га се заситио и вратио се у Србију”.
„Нема нигде на свету боље публике него овде, то сам сигуран. Без вас не постоји ништа, не би било спорта, ни културе, ни филма”, похвално се изразио Ден Тана о публици ФЕСТ-а.
Он је открио да је одрастао на Зеленом венцу и научио да ради на пијаци и споменуо да има дивног пријатеља Перицу са којим се дружи читав живот већ 85 година и који је устао у публици да га види цела Мтс Дворана.
„Отишао сам у свет и имам три пасоша. У немачком пише да сам рођен 1931. године, у америчком да сам '33. годиште, а српски пасош каже да сам се родио '35. године. Бирајте коју год желите годину, ја сам срећан што сам рођен”, каже Тана.
„Био сам у 70 земаља света током живота и нигде нисам чуо да било ко мрзи Србе. Једино овде у Србији чујем да неко мрзи Србе. Имам пријатеље свих религија и раса. Такође имам пријатеље у рају и паклу, па се надам да ћу на крају завршити и у рају и паклу. Дружио сам се са лоповима, гангстерима, али нисам постао ниједан од њих”, рекао је Ден Тана, и захвалио Србији што је подарила таква имена какви су били научници Никола Тесла, Михаило Пупин и вајар Иван Мештровић.
Ден Тана је познат и као продуцент филма „Сутон” који је такође режирао Горан Паскаљевић, а у коме игра једини српски оскаровац Карл Малден (освојио за култни филм „Трамвај звани жеља” (1951) Елија Казана.
Дао је изузетан допринос у стварању Легата посвећеном Карлу Малдену у Југословенској кинотеци.
Посебан сегмент био је посвећен испраћају великана седме уметности, од 2022. године, те су емитоване фотографије на великом платну: редитељи – Боб Рафелсон, Карлос Саура, Питер Брук, Хју Хадсон, Жан Лик Годар, Волфганг Петерсен, Питер Богдановић, глумци – Ирена Папас, Ђина Лолобриђида, Џејмс Кан, Оливиа Њутн Џон, Реј Лиота, Сидни Поатје, Роби Колтрејн, Вилијам Харт, Филип Бејкер Хол, композитори – Ангело Бадаламенти и Вангелис.
Такође, приказане су и слике наших уметника који су нас напустили између два ФЕСТ-а – Бранка Веселиновић, Бранко Цвејић, Давор Јањић, Дејан Мијач, Милован Витезовић, Радко Полич, Весна Латингер, Младомир Пуриша Ђорђевић.
Награда „Београдски победник” установљена је 2014. године на предлог Југослава Пантелића, уметничког директора ФЕСТ-а. Прву награду „Београдски победник” добила је Милена Дравић и редитељ Александар Сокуров 2015. године, а након тога ово престижно признање додељено је Велимиру Бати Живојиновићу, Викторији Абрил, Ричарду Драјфусу, Микију Манојловићу, Џону Мектирнану, Неди Арнерић, Иштвану Сабоу, Емиру Кустурици, Карену Шахназарову, Радету Шербеџији, Пуриши Ђорђевићу, Мири Бањац, Душану Макавејеву и другима.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


