Молдавија на корак од рата

Међусобне оптужбе украјинских и руских оружаних снага за планирани напад на Молдавију последњих дана су све интензивније и питање је тренутка кад ће доћи до сукоба. Прве информације о ширењу сукоба кренуле су од украјинског председника Володимира Зеленског, а потом је захваљујући његовим обавештајним информацијама молдавска председница Маја Санду упозорила да Руси, заједно с Белорусима, Србима и Црногорцима, спремају државни удар.

И „Вашингтон пост” је писао о томе да руски ФСБ припрема државни удар у Молдавији и да уместо украјинске председнице и евроатлантске владе власт треба да преузме опозициони покрет Шор. Али они који не верују у овај сценарио тврде да власт у Кишињеву жели да „угуши” опозицију убрзавањем доношења пооштрених безбедносних закона, како би под изговором претњи руског напада ојачала полуге власти. Из Кијева сада свакодневно стижу упозорења Молдавији, па је украјински секретар Савета за националну безбедност и одбрану Алексиј Данилов пре неки дан рекао да би Чечени ускоро могли да се појаве на територији Молдавије.

Ако би теорија о државном удару и могла да буде истина, немири у Придњестровљу никако нису у руском интересу, јер тамо немају довољан број војника. Изазивање рата, који је обустављен пре 30 година, у том делу би за Русе био самоубилачки чин, а помоћ би могла да стигне тек уколико би освојили Одеску област. Руска војска је далеко, а НАТО и украјинске снаге могу лако да уђу у Молдавију и интервенишу уколико добију позив власти, јер Молдавија готово да нема војску.

Украјинци су још на почетку рата позивали Кишињев да нападне Придњестровље и помогне украјинским оружаним снага ширећи фронт. Упркос терористичким нападима на овој територији, сукоб је избегаван годину дана, а локалне власти и руски контингент нису реаговали. И сада је бивши саветник канцеларије Зеленског Алексеј Арестович, као и пре годину дана, поновио да би украјинске снаге „решиле” ствар за три дана.

Саветник министра унутрашњих послова је још оптимистичнији: он каже да на захтев Кишињева ситуацију могу да реше у року од 24 часа. Иако се украјински званичници нуде да реше проблем Придњестровља, ипак ни њима тренутно није у интересу да издвајају знатне војне снаге и ангажују их на овом ратишту док траје руска офанзива на Бахмут.

Али ако су Американци заиста забринути због завере, како је државни секретар Ентони Блинкен рекао на Минхенској безбедносној конференцији, онда би се могло очекивати да ће упркос невољности двеју армија – до сукоба ипак доћи. Мада и ту постоје отежавајуће околности. Уколико НАТО или било која појединачна чланица нападне руске мировњаке у Придњестровљу, Русија би то могла сматрати објавом рата.

Улог је подигао и руски председник Владимир Путин опозвавши у уторак декрет из 2012. који је подржавао суверенитет Молдавије у решавању будућности статуса Придњестровља. Декрет је био у складу са спољном политиком Кремља пре 11 година и значио је ближе односе Москве с ЕУ и САД, а сада је наведено да се укида због обезбеђивања националних интереса Русије у вези с дубоким променама које се догађају у међународним односима.

Шеф руске дипломатије Сергеј Лавров почетком овог месеца такође је упозорио да Запад припрема Молдавију за улогу „нове Украјине”. „Пре свега зато што су успели да на чело земље сасвим специфичним методама, далеко од слободнодемократских, поставе председника који једноставно жели да уђе у НАТО. Председница има румунско држављанство, спремна је да се уједини с Румунијом и генерално је спремна практично на све. Молдавија је једна од земаља које Запад жели да претвори у још једну анти-Русију”, рекао је Лавров и подсетио да Кишињев одбија да настави рад у формату „пет плус један” (Молдавија, Придњестровље, Русија, САД, ОЕБС и УН) на решавању придњестровског питања. Закључио је да то указује на спремност молдавских власти да силом реше проблем.

Изузев покушаја да се протерају руски војници (којих на 15 граничних пунктова и у два огромна складишта наоружања прикупљеног после распада СССР има највише до 5.000), други разлог би могао да буде и приступ том наоружању за којим сада влада потрага по државама које су га имале. У складиштима у Колбансу налази се око 20.000 тона совјетске муниције. Додуше, питање је како је складиштена и да ли је употребљива.

После извесног одуговлачења реаговало је руско Министарство одбране, које је навело да је приметно гомилање украјинског људства и војне технике у близини границе с Придњестровљем и да би напад могао да се догоди под изговором наводне офанзиве руских снага. Закључено је да би провокација Кијева представљала директну претњу за руски мировни контингент и да би Оружане снаге Руске Федерације адекватно одговориле.

С друге стране, амерички Институт за проучавање рата тврди да Руси припремају операцију под лажном заставом у Придњестровљу (дакле међу својима), како би показали да је упозорење да Кремљ припрема провокације у Молдавији – заправо лаж и да то ради друга страна. Ако је тачна процена ове америчке агенције да руско министарство ради на томе да нападне Украјину из Придњестровља (а инсистирају и на нападу из Белорусије) – онда би то, с обзиром на малобројни руски контингент, који летос није могао да замени 1.500 војника са границе раздвајања, била немогућа мисија.