Истините, интимистичке приче, опирање променама до анимираног филма на Фесту

Добра прича и визија, а не потенцијални финансијски успех су оно што покреће у раду Габријелу Тану, продуценткињу филма „Тринаест живота” у режији Рона Хауарда, а који ће вечерас бити премијерно приказан на 51. Фесту.

„Добар сценарио и глумачка екипа су оно што је пресудно, што чини ствари другачијим”, порука је Габријеле Тане колегама у Србији.

„Тринаест живота” је снимљен према истинитој причи, која се одигравала на Тајланду 2018. године када је група дечака заједно са тренером остала заробљена у поплављеној пећини. Ниво воде растао је из часа у час, а спасилачка мисија била је веома ризична, готово немогућа.

Габријела Тана, ћерка глумца и продуцента Добривоја Танасијевића Дан Тане којем је синоћ на свечаном отварању Феста уручена награда „Београдски победник”, рекла је на данашњој конференцији за новинаре да екипа филма није успела да дође до дечака, јер су под заштитом власти али да су упознали рониоце који су учествовали у акцији спасавања и који су били ту да помогну током реализације филма. Фестовска публика има прилику да вечерас и сутра погледа филм на биоскопском платну, јер он није рађен за биоскоп, већ је на платформи „Амазон.

Према речима Габријеле Тана, била јој је велика част и привилегија да ради са редитељем као што је Рон Хауард, који је урадио више од 400 филмова.

Дебитански играни филм Нине Огњановић  „Овуда ће проћи пут”, добитник две награде на фестивалу Сламденс, београдска публика моћи ће у оквиру главног такмичарског програма Феста премијерно да погледа 27. фебруара у мтс Дворани.

Редитељка је истакла да јој много значи то што је филм на Фесту, јер је рођена у Београду и иде на Фест цео живот.

Њу је, како је навела, занимало да истражи младу особу и шта она жели као то шта се дешава када неко има прилику, а не зна како да је искористи.

Јунакињу филма Јану упечатљиво је одирала Јана Бјелица, којој је, како је рекла, циљ био да уради процес њене дилеме до тренутка доношења одлуке.

Глумац Златан Видовић рекао је да је његов лик метафора промена. Како је навео, нико у селу није спреман на промене, јер је неудобно изаћи из зоне комфора. Додао је да колико год људи живели лоше, без струје и слично, нису спремни да прихвате промене. Његов лик, као ни лик Јане, није сигуран шта хоће, обоје траже срећу, али су они, како је навео, више ликови маште, а не дела.

Глумац Светозар Цветковић је истакао да му је посебно драго да је у Америци филм добио награду публике, која је препознала квалитет. Фест је, како је рекао Цветковић, за њега „најбоље време живота, најлепша средњошколска сећања”, од људи који су долазили, преко филмова који су приказивани.

То је био путоказ свим фестивалима у региону, а који је поставио Милутин Чолић (оснивач Феста), оценио је Цветковић и додао да је сада другачије јер и живимо у другачије време.

У филму игра и Ева Рас, која је на духовит начин испричала новинарима да јој је било тешко да снима у селу Топли До на Старој планини али да је доказала да „баба то може”. Успела сам да издржим и ноћно снимање и трчање уз и низ брдо”, рекла је она. Како је открила, у почетку није хтела да игра у филму јер је снимала тада њој важну серију, па је редитељки рекла да је заузета. Нина Огњановић је, ипак испала и од мене тврдоглавија, рекла је Ева Рас јер је успела да сазна када она нема снимајуће дане за ту серију и тада је и позвала. „Морала сам онда да прихватим улогу”, рекла је Ева Рас.

Продуцент Давид Јовановић рекао је да велику захвалност екипа дугује житељима места Топли До, који су били љубазни и сјајни домаћини, доносили им дивну храну, били пожртвовани и помогали у свему три недеље, колико је трајало снимање.

Дубравка Турић, редитељка филма „Трагови” у хрватско-литванско-српској копродукцији казала је да је филм интимистичка прича о томе како се борити са променом у животу, а ту је уведена и антрополошка нит. „Хтела сам да се дотакнем и теме нестајања, села нестају, људи одлазе у градове, то је наша реалност”, рекла је она.

Открила је да је по први пут Литванија укључена у сарадњу, што се испоставило као одлично.

„Можемо да радимо копродукције само са сличним земљама. Литванија је испала  слична нама”, навела је Турићева.

Филм ће бити приказан у такмичарском програму, а публика ће моћи да га погледа вечерас у мтс Дворани, 26. фебруара у Дому омладине Београда и 27. фебруара у Дворани културног центра Београда.

„Драго ми је да смо у такмичарском програму, јер ту има само 17 филмова. Хвала Фесту на томе”, рекла је Турићева.

Анимирани хрватски филм „Цврчак и Антоанета” снимљен је у 3Д техници анимације. Заснован је на Езоповој басни али са поруком да без забаве живот није потпун односно да рад, рад и само рад нису довољни, рекао је редитељ и продуцент Дино Крпан.

Дизајнер продукције и косценаристкиња је Јадранка Совичек Крпан, аниматорка Ана Јелић, музику су радили композитори Цоцо Москито (лиер бенда Џингс) и Вјеран Шаламон.

Публика је филм могла да погледа данас, али и сутра, 26. фебруара у Дворани културног центра Београда.

Током 10 дана Феста, који се одржава под слоганом „Страст живота”, публика ће моћи да погледа 113 филмова из 39 земаља, а биће чак 107 премијера.