У току су контроле зимских центара

Држава ће ове године кренути у озбиљнији обрачун са нерегистрованим објектима за издавање смештаја, како би се у ову област увело више реда и спречила нелојална конкуренција. Министарство туризма је са Републичком туристичком инспекцијом и до сада контролисало објекте који раде у сивој зони, а у наредном периоду ће те активности бити још чешће како би што више смештаја „на црно” прешло у легалне токове.

Како за наш лист каже Дуња Ђенић, помоћник министра за туризам и инспекцијске послове, у току су контроле у зимским центрима, а циљ је да се открије што више некатегорисаних објеката.

– Видимо да се оглашавају и онда те податке упоређујемо са базом е-туриста у којој се налазе сви објекти који су регистровани за пружање услуга смештаја у Србији. Огласи на платформама су само један од начина преко којих инспекција делује, али имамо и редовне и ванредне контроле, сталне акције – објашњава Ђенићева.

Из Министарства туризма и омладине наводе да је тешко проценити колико објеката за смештај послује ван закона, али да је важно да се према тим власницима осим репресивним мерама, делује и саветодавно те да им се објасни да није баук пословати по закону, посебно што то доносе и велике предности.

– Циљ је да се смањи сива економија, али такође желимо да пружимо прилику и овим власницима смештаја да легално послују. Износи пореза које плаћају нису оптерећујући, а то им омогућава да се нађу у бази е-туриста који је угоститељство на једном месту. Бројне су предности које добију од издавања уз помоћ ваучера до тога да су „оглашени” непрекидно и да туристи могу да буду сигурни да изнајмљују регистрован објекат. Да не говоримо о приходима које на овај начин добија и локална самоуправа и буџет – наглашава наша саговорница. Казне које могу да буду изречене за оне који се нелегално баве издавањем смештаја за правна лица износе од 200.000 до 800.000 динара, а за физичка до 350.000.

Према њиховим подацима у Србији има укупно 447 објеката као што су хотели, мотели, кампови које је категорисало министарство, а они имају 32.440 кревета. Такође, имамо и 89.000 кревета у објектима приватног смештаја које категоришу локалне самоуправе. Ђенићева напомиње да Србија има довољно смештаја, али да раст туризма и све више гостију из земље и иностранства показује да се у појединим центрима могу и проширивати капацитети.

Туристичка инспекција у својој надлежности има два закона – о туризму и о угоститељству, па је и број контрола које обавља током године велики. Половина пријава грађана се односи на туристичке услуге и током прошле године је осим на заменске ваучере и доплате за гориво у случају авио-аранжмана, највише притужби било је због незадовољства условима путовања. Већина пријава које су стигле за сектор угоститељства односила се на смештај у апартманима и приватним објектима.

Наша саговорница каже да је интересантно да наши грађани нису довољно информисани о својим правима као путника и да им то умањује могућност да се заштите.

– Путници су заштићени и Законом о туризму и Законом о заштити потрошача и требало би да користе та своја права. Битно је да се информишу о свему пре потписивања уговора о путовању, да провере све детаље. Шта је лиценца, а шта гаранција путовања, да провере понуду и сазнају шта је обавеза агенције. Када потпишу уговор о путовању треба да узму сва неопходна документа која им могу затребати у случају да било шта крене непланираним током – наводи помоћница министра за сектор туризма и туристичке инспекције.