За седам дана 50 пожара на отвореном

Ватрогасци спасиоци имали су више од 80 интервенција, а од тог броја 52 су били пожари на отвореном и то само у последњих седам дана.

Изгледа да су пољопривредници сачекали прве лепе дане да поново крену са опасном навиком паљења стрњике пре сетве. За многе од њих ово је једноставнији и јефтинији начин припреме њиве, али за оне који те пожаре морају да гасе или изгубе своју имовину преступ је озбиљан.

– Највише пожара смо имали у Младеновцу, Обреновцу, Сопоту... односно општинама где постоји веће пољопривредно земљиште. За сада, срећом, ни на једној од тих површина које су гореле или на суседним њивама није начињена материјална штета, али то не значи да тако нешто не може да се догоди. У оваквим пожарима штета може да буде огромна јер могу да изгоре воћњаци, викендице, куће, амбари, штале... Или да чак неко и страда – рекао је Драган Миковић, заменик команданта Ватрогасно-спасилачке бригаде Београд.

Нагласио је да је паљење остатака на њивама кажњиво законом. Прекршајна казна за физичка лица која пале стрњику, траву и биљне остатке на тим површинама је 10.000 динара, а за правна лица од 300.000 до милион динара.

– Због тога апелујемо на суграђане да због личне и безбедности других прекину са овом праксом – казао је Миковић.

За време таквих интервенција екипе ватрогасаца морају да се ангажују на више места, а треба да буду спремни и за остале интервенције у граду.

Како би предупредили ову врсту пожара, а очекује се да ће их тек бити у наредних месец дана, све док не почне сетва, ватрогасци, полиција и комунална милиција обилазиће терен да би ову навику предупредили.

Закон уредно предвиђа казне, али многи сматрају да им је јефтиније да запале њиву и можда плате казну од куповине горива за превоз тог отпада.

Оно што је још законом предвиђено јесте да неко може бити кажњен само ако буде затечен у обављању те радње. О овој теми се годинама прича и представља велики проблем, па би можда било потребно пооштрити казнену политику.

Штете намерних паљења усева су вишеструке – високе температуре које се јављају у току пожара уништавају корисне микроорганизме у горњим слојевима земљишта и смањују његову плодност, садржај хумуса и уништавају целокупан азот који је потребно накнадно надоместити ђубрењем.

– Загревањем земљишта при паљењу сламе изгори и до три тоне хумуса по хектару, а за стварање једног центиметра хумуса потребно је 100 година, док се паљењем неповратно изгуби, односно враћа у атмосферу, око шест килограма азота по тони сламе. Спаљивањем стрњике не смањује се само квалитет земљишта, већ се пожар неретко прошири на околину угрожавајући ловну дивљач, дивље биљне и животињске врсте, уништавајући еко-системе и заштићена подручја – објаснили су у Министарству заштите животне средине.

Загађење ваздуха и емитовање веће количине угљен-диоксида, највећег узрочника ефекта стаклене баште, имају утицај на климатске промене због чега су све чешће екстремне временске непогоде које неповољно делују на пољопривреду. С друге стране, више просечне температуре ваздуха повећавају ризик од пожара, који постају све деструктивнији.