Грађевинарство у паду у еврозони

Производња у грађевинском сектору је у децембру, у поређењу са новембром 2022. године, смањена за 2,5 одсто у еврозони и за два процента у Европској унији, показују подаци Завода за статистику Евростат.

Растући трошкови позајмљивања новца, нагли раст цена сировина и забринутост да би рецесија могла да убрза пад цена некретнина, оптеретили су европску грађевинску индустрију. Радови у нискоградњи опали су за четири процената, а у високоградњи за 2,3 одсто. Нискоградња је у ЕУ смањена за 2,4 процената, а високоградња за два одсто.

Међу државама чланицама је највећи месечни пад производње у грађевинарству забележен у Немачкој од осам процената, Аустрији 7,6 одсто и Пољској 3,8 процената. Највећи раст је имала Словенија 10,6 одсто, Словачка 9,5 процената и Шведска 4,3 одсто.

Грађевинска активност је смањена за 1,3 процента у еврозони и за 0,4 одсто у ЕУ у децембру прошле године у односу на исти месец 2021. године. У том период у еврозони је нискоградња пала за 1,5 процената, а високоградња за 1,3 одсто. У ЕУ је у истом периоду производња у високоградњи смањена за 0,9 процената, а у нискоградњи порасла за 0,6 одсто.

Највећи годишњи пад производње у грађевинарству имала је Немачка од 8,2 процента, Шпанији 6,3 одсто и Аустрија пад од шест процената. Највећи раст забележен је у Словенији од 74,5 одсто, затим у Румунији 8,4 процента и Холандији 4,9 одсто.

Грађевинска активност у Србији опала 13,7 одсто

Вредност изведених радова у грађевинарству је опала за 13,7 одсто у четвртом кварталу прошле године у односу на исти период 2021. Вредност изведених радова на зградама опала је 12,8 одсто а на осталим грађевинама 14,2 одсто у сталним ценама, објавио је Републички завод за статистику. Грађевинска активност је у трећем кварталу опала 13,5 одсто, с тим што је тада у Београду тај пад износио 25 одсто. Главни „кривци” су вртоглав раст цена репроматеријала, непредвидљивост трошкова у градњи и приметна осека у приватним улагањима.