Građevinarstvo u padu u evrozoni

Proizvodnja u građevinskom sektoru je u decembru, u poređenju sa novembrom 2022. godine, smanjena za 2,5 odsto u evrozoni i za dva procenta u Evropskoj uniji, pokazuju podaci Zavoda za statistiku Evrostat.

Rastući troškovi pozajmljivanja novca, nagli rast cena sirovina i zabrinutost da bi recesija mogla da ubrza pad cena nekretnina, opteretili su evropsku građevinsku industriju. Radovi u niskogradnji opali su za četiri procenata, a u visokogradnji za 2,3 odsto. Niskogradnja je u EU smanjena za 2,4 procenata, a visokogradnja za dva odsto.

Među državama članicama je najveći mesečni pad proizvodnje u građevinarstvu zabeležen u Nemačkoj od osam procenata, Austriji 7,6 odsto i Poljskoj 3,8 procenata. Najveći rast je imala Slovenija 10,6 odsto, Slovačka 9,5 procenata i Švedska 4,3 odsto.

Građevinska aktivnost je smanjena za 1,3 procenta u evrozoni i za 0,4 odsto u EU u decembru prošle godine u odnosu na isti mesec 2021. godine. U tom period u evrozoni je niskogradnja pala za 1,5 procenata, a visokogradnja za 1,3 odsto. U EU je u istom periodu proizvodnja u visokogradnji smanjena za 0,9 procenata, a u niskogradnji porasla za 0,6 odsto.

Najveći godišnji pad proizvodnje u građevinarstvu imala je Nemačka od 8,2 procenta, Španiji 6,3 odsto i Austrija pad od šest procenata. Najveći rast zabeležen je u Sloveniji od 74,5 odsto, zatim u Rumuniji 8,4 procenta i Holandiji 4,9 odsto.

Građevinska aktivnost u Srbiji opala 13,7 odsto

Vrednost izvedenih radova u građevinarstvu je opala za 13,7 odsto u četvrtom kvartalu prošle godine u odnosu na isti period 2021. Vrednost izvedenih radova na zgradama opala je 12,8 odsto a na ostalim građevinama 14,2 odsto u stalnim cenama, objavio je Republički zavod za statistiku. Građevinska aktivnost je u trećem kvartalu opala 13,5 odsto, s tim što je tada u Beogradu taj pad iznosio 25 odsto. Glavni „krivci” su vrtoglav rast cena repromaterijala, nepredvidljivost troškova u gradnji i primetna oseka u privatnim ulaganjima.