Жена испред свог времена

Берлин – Бодра, чила, неуморна, иако у својој 80. години живота, легендарна немачка филмска редитељка Маргарета фон Трота, која заузима јединствено место у историји филма, у главном програму 73. Берлинала премијерно је представила свој нови филм. И опет је реч о њеном виђењу славних жена из прошлости. Овог пута реч је о аустријско-немачкој песникињи, филозофу, књижевници и писцу радио-драма – Ингеборг Бахман.

У филму „Ингеборг Бахман – Путовање у пустињу” Маргарета фон Трота се одлучила на деликатно истраживање периода живота ове утицајне песникиње који је она, одбијајући брак, провела са славним швајцарским писцем Максом Фришем, у компликованој, сложеној и по њу разарајућој љубавној вези, после које се одала алкохолу и таблетама.

Филмска прича о Бахмановој, у глумачком тумачењу изванредне Вики Крипс, придодата је сада богатој филмографији Маргарете фон Троте, која садржи и дела попут: „Маријана и Џулијана” (инспирисан стварним животом сестара Гудрун и Кристијане Енслин, припадница терористичке групе „Бадер-Мајнхоф”), „Роза Луксембург” (револуционарка и теоретичарка марксизма и демократског социјализма), „Визија” (о средњовековној монахињи Хилдегард фон Бинген, песникињи, композитору, мистику, медицинарки и космологу), „Розенштрасе” (о Немицама које су се супротставиле нацистима), „Хана Арент” (о славној немачкој филозофкињи и новинару јеврејског порекла која је сковала термин „баналност зла” пишући о суђењу Ајхману). И готово у свим овим филмовима (укупно у седам) Маргарета фон Трота улогу тих великих историјских феминисткиња поверава својој омиљеној глумици Барбари Суковој, иначе и музи Рајнера Вернера Фасбиндера, овогодишњој добитници почасног „Београдског победника” на 51. Фесту.

Ваша драга пријатељица, глумица Барбара Сукова, биће награђена у Београду.

Она је је велико благо и изузетно ми је драго што је награђујете. Наша прва сарадња била је у „Маријани и Џулијани”, када ме је изненадила апсолутном неустрашивошћу с којом је приступила лику терористкиње Маријане. Заједно смо снимили седам филмова. Била је и у лику Хилдегард фон Бинген, Розе Луксембург, када ме је изненадила својом изузетном интелигенцијом, јер је многе сјајне идеје за сценарио дала управо она, а тако је маестрално одиграла и Хану Арент да је показала на великом екрану и чин размишљања. Барбара је много дала мојим филмовима, а дала је и Фасбиндеровим. Требало је да он режира „Розу Луксембург”, али га је претекла смрт, а онда су ме из пријатељства према њему замолили да ја преузмем режију овог филма.

И режија филма „Ингеборг Бахман – Путовање у пустињу” стигла је на љубазну молбу.

Истина, молба је стигла од стране продуцената уз назнаку да ми одобравају да сама одаберем на који период живота Бахманове желим да се фокусирам. Одлучила сам се за четири године које је провела са Максом Фришом, јер сам била веома заинтересована за истраживање односа између два писца и како су се (не)слагали једно с другим. Ово је мој први портрет жене коју сам и лично упознала и чије сам песме читала и дивила јој се као млада жена. Бахманова је била жена која је била испред свог времена и захтевала своју независност. Онда када су жене и даље морале да буду „покорне” својим мужевима, а у том процесу нису изгубиле ништа од своје осетљивости. И касније сам често помињала и цитирала Бахманову у својим филмовима. Фриша нисам лично упознала, он је био писац кога сам морала да читам у школи.

Како је изгледао тај сусрет са Бахмановом?

Познато је колико је она волела Рим, у којем је најчешће и живела. Фолкер Шлендорф (некадашњи Фон Тротин дугогодишњи супруг) и ја смо је срели у кући Ханса Вернера Хенцеа, око годину дана пре њене смрти. Тада је већ била прилично ослабљена. У сваком случају, била је веома уздржана, а највећи део разговора водио се између мушкараца, баш као што сте то видели у филму. За сваки лик који сам приказала у својим филмовима, покушала сам да пронађем „кореспонденцију” у бодлеровском смислу. Али, за разлику од других историјских личности, Бахманова ми није био толико страна. По годинама, могла је да буде моја старија сестра.

У структури филма користите флешбекове, док Бахманова путује са Адолфом Опелом по Египту присећа се односа са Фришом.

Причање прича у флешбековима омогућава вам да опишете само оне тренутке које сматрате важним и релевантним. Такође ми је омогућило да имам две одвојене временске линије: једна је време када Бахманова путује пустињом, осећа се слабо и болесно, али је ту и осећај ослобођења, а друга је прича у којој јој је Фриш супротстављен у тој њиховој љубавној причи која почиње еуфорично, а завршава се тужно. Фокус је на Ингеборг Бахман и њеној борби за независност.

Готово сви ваши филмови су изразито политички, у чему видите политику у овом филму?

У њеном феминизму са којим се отворено залагала за истинску еманципацију жена, и приватну, и политичку, и духовну, и ослобађање од патријархалног друштва. У том првом послератном периоду жене чак нису могле да имају свој лични банковни рачун, а у том периоду је Бахманова стасавала и постигла да буде слободна, самосвојна и и те како равноправна са мушкарцима који су је и поштовали и дивили се њеном уму, па и њеној лепоти.

Било је ту и мушке љубоморе, изненађујуће је колико је Фриш био љубоморан.

Макс Фриш је био много старији од Ингеборг и заиста је био веома љубоморан. Током истраживања за филм упознала сам и једну од његових жена која ми је потврдила да је он био „монструм љубоморе”. Уосталом он је себе таквим и описао у књизи „Монтаук” и ту признао да је увек био чудовиште, а Бахманова је била жртва тога. Познат ми је осећај жртве љубоморе.

Фолкер Шлендорф је био љубоморан?

Не он, него ја. Много сам била љубоморна, таква сам. И зато сам у једном тренутку одлучила да будем сама и не размишљам више да ли би ми мушкарац био неверан, ха-ха.

Ингеборгино путовање у пустињу открива много тога, крхко је њено и здравље и стање.

Она је тамо отпутовала када ју је Фриш оставио, а онда се стварно јако разболела, покушала је самоубиство. Узимала је своје пилуле, много је пушила и пила вино. Међутим, путујући пустињом у том најсмртоноснијем кретању њој постаје све боље и боље и као што је сама рекла – потпуно ослобођено. Она је пре везе са Фришом била у дугој љубави са песником Паулом Целаном и патила је због растанка, а онда је у њен живот ушетао Фриш, за којег је говорила да није толико пажљив са речима у својим делима.

Невероватно ми је да сте и сами отпутовали у пустињу да би снимили овај филм.

Јесте, и мени је невероватно, знате, нисам ја баш млада. Провели смо четрдесет снимајућих дана у различитим земљама, и то све током пандемије, па је и то било додатно оптерећење. Било је заморно, али и даље волим изазове. Можда сам се баш због изазова током снимања заправо осећала снажније и здравије. И веома живо, ха-ха.