Фашизам је маргиналан у Србији

Елементи фашизма постоје у српском друштву, али не можемо говорити о његовој распрострањености ни на националном, ни на европском нивоу, рекла је директорка Фонда за политичку изузетност Соња Лихт. "Не познајем ниједно европско друштво у коме нема фашистичких покрета од Шведске па до Грчке, али сматрам да фашизам још увек представља маргиналну појаву у српском друштву. Међутим, не смемо изгубити из вида чињеницу да слабе институције представљају слабу брану нацизму и да држава мора озбиљније да се позабави армијом младих и незапослених особа које немају осећај перспективе и из које се регрутују нови чланови фашистичких и нацистичких покрета. Против фашизма се бори адекватном едукацијом и зато очекујем радикалну реакцију Министарства образовања", наглашава наша саговорница.

Соња Лихт истиче да је веома тешко одговорити на питање да ли је тај скуп требало забранити, али додаје да је требало послушати глас грађана Новог Сада који су се сложили да неофашистима треба забранити марширање улицама њиховог града.

"Међутим, шире посматрано, те врсте забрана праве синдром "забрањеног воћа". Осим тога, забрањивање скупова и партија у једном моменту може постати политички модус операнди. Сматрам да је изузетно важно што неколико хиљада грађана Новог Сада нацистима и фашистима није дозволило окупацију улица и плочника града", оцењује Соња Лихт. Она закључује да у програмима политичких партија не препознаје елементе фашизма, али да у јавним наступима политичара уочава елементе национализма, расне мржње и ксенофобије.

"Играмо се ватром и под видом демократије дозвољавамо дивљање гробара демократије", сажима др Загорка Голубовић своје утиске о антифашистичким демонстрацијама у Новом Саду. Она истиче да њу као социолога највише забрињава чињеница да министар полиције Драган Јочић није ни прокоментарисао ни осудио скуп нациста, већ је изјавио да су "и њих антифашисти провоцирали".

"Све што се догодило на скупу антифашиста у Новом Саду јасно сведочи о томе да део владине коалиције није спреман да спречи много озбиљније акције неонациста. Ако погледамо у блиску прошлост видећемо да је у врло кратком временском периоду био организован скуп покрета "Образ", па скуп Националног строја, а протеклог викенда присуствовали смо међународном уједињењу неофашиста.

Са друге стране, охрабрује ме чињеница да је највећи број гледалаца који се укључио у емисију ‘Утиска недеље’ гласао за предлог под називом "Смрт фашизму", што говори у прилог тези да фашизам није чврсто утемељен у српском друштву, али ме забрињава чињеница што политичка врхушка даје прећутну подршку тиме што не предузима акције против неонациста и неофашиста", наглашава наша саговорница.

Др Загорка Голубовић истиче да је крајње време да се тим организацијама забрани рад и јавна промоција у виду скупова и маршева. Она такође подсећа да нам поглед у историјску читанку човечанства говори да је нацизам у Немачкој и фашизам у Италији почео тако што демократска власт није забранила постојање таквих партија.

"Оно што веома јасно препознајем у деловању многих политичких партија јесте национализам, а не треба заборавити да екстремни национализам није далеко од нацизма и клерофашизма".

Катарина Ђорђевић

-----------------------------------------------------------

Мало екстремних националиста, још мање нациста

Резултати анкета које су спроведене међу грађанима јасно говоре да у Србији има врло мало екстремног национализма, а још мање неонацизма и неофашизма, рекао је политички аналитичар Милан Николић, преноси Танјуг.

Подсећајући да је улазак таквих групација у парламенте неких држава забележен на кратко, он је као пример навео Аустрију и Француску.

– Земље које су старе демократије то јасно раздвајају. Постоји право на јавно мишљење и јавни говор се не може и не сме забрањивати, јер је темељ демократије у који не сме да се дира – објашњава Николић истичући да су законодавци старих демократија спремни да направе "танку линију" између тог загарантованог људског права и позивања на насиље.

Према његовим речима, позивање на било какав облик насилног иступања, "да се користе летве, барикаде, шлемови, палице, оружје, ножеви јесте моменат када правна држава мора да наступи", да реагује полиција и похапси насилнике.

– И људи који су антинацисти, међутим, могу да имају слободу мишљења и јавног говора, али не смеју да позивају на насиље – каже Николић и додаје: