Санација клизишта и обнова археолошког налазишта Винча

На неолитском локалитету Бело брдо у Винчи, након деценија занемаривања, почета је санација клизишта услед којег је ово вредно археолошко наслеђе годинама неповратно одлазило у Дунав, саопштили су данас надлежни.

Санирање клизишта је први корак у уређењу локалитета према архитектонско-урбанистичком решењу, тако да оно постане незаобилазна станица на туристичкој и културној мапи Европе, наводи се у саопштењу.

„Пројекат санације подразумева изградњу потпорних армираних шипова на простору дунавске обалоутврде испред локалитета, штитећи најугроженији сектор археолошког налазишта Бело брдо у Винчи”, казао је извршни менаџер пројекта Мирослав Кочић.

Објаснио је да ће „завеса шипова зауставити клизање терена и омогућити стабилизацију за даља археолошка истраживања”, те да ће, како је казао, на осталим секторима локалитета бити постављена мрежа инструмената који ће омогућити најсавременији мониторинг на простору целог локалитета.

У овој фази санације ће бити изведена и изградња зида од армираног седимента целом дужином локалитета, која има функцију заштите од високих вода Дунава, али и дејство контратега који стабилизује клизиште”, објаснио је он.

Директорка Републичког завода за заштиту споменика културе Дубравка Ђукановић је казала да је санација клизишта предуслов за уређење најуже зоне археолошког налазишта и изградњу Центра за посетиоце, преноси Бета.

Према њеним речима, санација се реализује на основу Студије заштите археолошког налазишта од штетног дејства воде Института „Јарослав Черни”, а која предвиђа неколико фаза реализације.

„Поред санације, кључна је изградња дренажног колектора за атмосферске и отпадне воде, како би се дугорочно решио проблем ерозије на локалитету”, казала је она.

Казала је да се тиме решава и вишедеценијски проблем становништва у непосредној близини локалитета, које ће, како је додала, у наредној фази бити прикључено на тај колектор.

Археолошко налазиште Бело брдо у Винча једно је од најзначајнијих локалитета неолитске културе познато по почецима урбаног живота у заједницама, развоју креативности и уметничког занатства, као и технолошкој револуцији првог топљења метала на свету.

Влада Србије ће кроз капитални пројекат уложити више од три милиона евра како би се налазиште очувало и постало, не само туристичка дестинација, већ и центар изврсности за проучавање неолитске културе у Европи.

Поред тога, санација и ревитализација налазишта делимично је финансирана из средстава Амбасадорског фонда за заштиту културне баштине (АФЦП), амбасаде САД у Србији.