Фебруарске дилеме

Буриданов магарац ће, засигурно, да преживи ако изабере макар један пласт сена. Питање је, ипак, који од понуђена два. Кад је Косово у питању, то се претвара у античку драму, а санкције мајци Русији у хамлетовско питање.

Запад је изнео пред нас само један нарамак сена, са поруком: узми или остави. Како да узмемо, а како да оставимо? Е сад, мајсторе, ти си на потезу. Премијерка ономад рече како си најписменији човек у земљи, па хајде пиши између редова. Да се Власи, пардон Руси, не сете.

Брижљиво гајена русофилија сада и није баш пожељна. Изузев оне „срећне” телевизије, чији је мастер иза зидина Кремља. Или оне „јединице”, сентименталне према Западу. У свему томе Србин је хомо дуплекс. Доктор Џекил је за хируршко решење, оно најпрактичније, а мистер Хајд би  деловао десницом право у главу, па макар сви славно изгинули. Боље гроб него роб, одјекује још од марта 1941. Или боље од ултиматума 1914. Књаз Милош је научно доказао како се из ропства може избавити, док нема тог баје који се из гроба може ишчупати. Ако не рачунамо неке гласаче.

Још једна дилема се надвила над Србијом. Оном фудбалском. Џаја или Видић. Чим се појавила легенда која претендује да буде Ел Либертадор српског фудбала од разних сецикеса, власт је брзо одустала од бившег министра и истакла једну другу легенду, која се већ опробала у фудбалском функционерству. И сад, лопта је округла, или што кажу јужњаци: „Не се знаје, Заре игра.” Можда је лопта и oкругла, али народ је на три ћошка, мада ни са једног не одлучује, јер је малолетан. Значи, биће како Тата каже.

Можда би се народ и питао, да се није забавио о свом јаду. Овом скупоћом.

А онамо намо за брда она, бира се нови књаз. Нема тог глоговог коца, који би спречио Мила да се повампири.