Пјер Жалица: Какав свет ће бити, зависи од нас појединачно

Филм „Празник рада” сценаристе и редитеља Пјера Жалице биће премијерно приказан вечерас у оквиру Гала програма на 51. Фесту у мтс Дворани.

Дирљив филм приказује Армина који после 10 година проведених у Немачкој долази са трудном женом у Сарајево, уочи првомајских празника. Жели да изненади оца Фуду, али њега нема код куће. Сазнаје убрзо да је ухапшен, због наводног злочина током рата. Комшилук је у неверици, Армин жели да сазна истину, а истовремено комшије праве планови о прослави Празника рада.

Жалица је на конференцији за новинаре рекао да је њему сваки живот битан, да су, по њему, сви људи браћа без обзира на културу, веру, нацију и да је једино исправно начело онако како је Кант писао „звездано небо нада мном, морални закон у мени”.

Питање идентитета се, како је казао, поставља у БиХ на дневном нивоу, човек је константно под том врстом оптерећења да ли треба поступити онако како разум и срце налажу или као припадник племена и како вођа каже.

„Какав свет ће бити, зависи од нас појединачно. Исправне ствари су универзалне”, нагласио је Жалица уз констатацију да се, на жалост, све више иде линијом мањег отпора и прихватањем онога шта каже вођа.

Мухамед Хаџовић рекао је да је његов лик Армин побегао из земље и да се враћа да би разрешио неке своје дилеме као и да данас има све више људи, не само младих који желе да оду у иностранство и што говори о свету у коме живимо.

Јасна Жалица сјајно је представила лик Муме, жене која на први поглед воли све да зна, трачари, делује и грубо али је у дубини душе закопала бол која никад неће проћи. Како је рекла, Мума је подсећа највише на „неку зверку која далеко, скривена лиже своје ране, а онда изађе међу свет и режи”.

Бранка Катић, која тумачи Гагу, девојку ухапшеног Фуде, истакла је да би свет био много боље место када се не би свађали и убијали због различитих нација, вере, културе…

Филм је снимљен за пет, шест недеља у отежаним околностима јер је вирус корона још био врло присутан. Буџет је био, како је редитељ рекао, уобичајен балкански, од неких милион евра и снимљен је у копродукцији БиХ, Хрватске, Србије, Црне Горе и Северне Македоније. Занимљиво је да је снимљен у истом дворишту зграде у којој је Пјер Жалица одрастао.

Немачко-америчком глумцу Уду Киру биће уручена вечерас међународна почасна награда „Београдски победник”. Данас и сутра фестовска публика моћи ће да погледа горко-слатку комедију у којој легендарни глумац игра једну од главних улога „Мој комшија Адолф” израелског редитеља Леона Прудовског.

Кир се присетио упознавања и рада са многим чувеним редитељима од Рајнера Фасбиндера до Ларса фон Трира. Рекао је да и му награде увек значе и да воли да их, како је по мало шаљивим тоном испричао, чува у купатилу јер када му гости дођу они у неком тренутку увек оду тамо и потом одушевљени и фасцинирани излазе одатле. Поновио је више пута да жели данас или сутра да види Оливеру Катарину са којом је пре 50 година снимио први филм „Знак ђавола”. Она је била вештица, он ловац на вештице.

У турско-немачко-српској копродукцији снимљен је филм „Снег и медвед” редитељке Селџен Ергун, а говори о жени у патријархалној средини суоченој са дилемом остати или отићи. Како је редитељка новинарима рекла, инспирација за њен први играни филм потекла је из њеног осећаја и питања да ли да човек остане и ради то што мисли да треба без обзира на својеврсно непријатељско окружење или отићи.

Похвалила је тонску екипу из Србије која је радила у врло тешким условима, јер је, како је навела, био велики снег и хладно.

Публика од данас до 2. марта може да погледа филм у мтс Дворани, Дому омладине и Дворани Културног центра Београда.

Џек Спринг, британски редитељ филма „Милионер на три дана” који је на програму данас и 5. марта у оквиру програма Фест специјал рекао је на конференцији за новинаре да су на његов стил у визуелном смислу утицали Гај Ричи и Вес Андерсон. Упитан смета ли му када га пореде са Гајем Ричијем, одговорио је да то схвата као комплимент али да осим првих пет минута филма ништа не подсећа у филму на Ричија.

Глумац из Алжира Салим Кисари говорио је о филму Муније Медо „Хурија”, а што у преводу значи слобода. Филм ће бити приказан данас у Дому омладине, 1. марта у ДКЦ-у и 4. марта у мтс Дворани у оквиру Фест фокуса.

Филм је прича о потрази за собом, о положају жена у Алжиру. Све је, како је Кисари рекао, почело као сан који се потом распршио и као последица долази до губитка слободе.

Према његовима речима, међународни филм доживљава ренесансу јер је велики број жена присутан, што је, додао је, и лепо и корисно за филм.

Кисари је рекао да се главна глумица за улогу спремала годину дана, да је плесачица која ради са Бијонсе припремала.

Филм приказује Хурију, талентовану плесачица која сања да се придружи Алжирском националном балету. Да би саставила крај с крајем, дању ради као чистачица, а током ноћи се клади у тајним тучама. Након што је нападнута, буди се у болници, а прогноза је мрачна: не може да говори и сигурно је да никада више неће плесати. У центру за рехабилитацију упознаје друге жене које су доживеле сличне трагедије. Хурија одлучује да им помогне да превазиђу своја рањена тела и усправе се тако што ће их научити да плешу.