Србија може да буде балканска лука за мароканске инвеститоре

„Сукоб у Украјини прекрио је европски континент озбиљном сенком нестабилности и неизвесности и остварио значајан утицај на тржишта енергије и хране, што је довело до алармантног инфлаторног раста цена и оскудице залиха на глобалном нивоу. Поред овог сукоба, пандемија ковида 19 разоткрила је мане глобализације и крхкост земаља, постављајући притом питања здравствене, прехрамбене и енергетске безбедности у средиште међународне агенде”, рекао је у ексклузивном интервјуу за „Политику” Његова екселенција Мохамед Амин Белхаж, амбасадор Краљевине Мароко у нашој земљи, поводом 66. годишњице успостављања дипломатских односа Републике Србије и Краљевине Мароко.

Како Мароко види даљи развој ситуације на Старом континенту?

У овом суморном контексту било би мудро да све земље, како у Европи тако и у другим крајевима, раде заједно, било на регионалном, континенталном или на међународном нивоу, како би се супротставиле све очигледнијим последицама тренутног нестабилног међународног контекста. Суочен с овим озбиљним изазовима, Мароко је одлучио да снаге усмери на јачање свог суверенитета у поменутим областима, остајући истовремено посвећен мултилатерализму и међународној сарадњи. Као такав, а уједно захваљујући далекосежној визији Његовог величанства краља Мухамеда Шестог, Мароко се определио за јачање своје здравствене индустрије у партнерству са неким од земаља Европе и са Кином, како би задовољио локалну и континенталну потражњу за вакцинама и медицинском опремом. Поред тога, Мароко, као један од највећих произвођача ђубрива, игра водећу улогу кад је реч о обезбеђивању сигурног приступа храни, како у Африци, тако и широм света.

У којим областима Рабат и Београд могу да продубе своје већ традиционално добре билатералне односе?

Билатерални односи наших земаља су заправо одлични. Делимо сличне позиције и ставове кад је реч о одбрани нашег територијалног интегритета и националног суверенитета и промовисању племенитих вредности као што су мир, суживот и мултилатерализам. Наше законодавне и владине институције успеле су да успоставе сарадњу која може да служи за пример, нарочито при различитим међународним форумима. У том циљу, желео бих да искористим ову прилику да поновим да Мароко цени подршку Републике Србије Мароканској иницијативи за напредну аутономију као озбиљном и кредибилном решењу регионалног спора око Мароканске Сахаре.

Прошла година, током које смо обележили 65 година од успостављања дипломатских односа, била је идеалан тренутак да се народи у Србији и Мароку узајамно упознају с нашим културама, уметношћу и историјом, кроз бројне догађаје организоване током читаве године. Ипак, верујем да је пред нама још дуг пут у развоју наших економских и трговинских веза како би оне у стопу пратиле изврстан ниво наших политичких односа.

Срећом, наши лидери су посвећени поновном оснаживању овог аспекта узајамне сарадње и напорима да се то омогући кроз чврст правни оквир, и због тога су министри спољних послова две државе одлучили да следећој седници наше Заједничке економске комисије, која ће, надам се, бити одржана ове године у Београду, дају индустријски и привредни карактер. Увек сам говорио да су наше економије комплементарне и да треба да подстичемо наше пословне заједнице да истраже и искористе огроман неискоришћени потенцијал и могућности за трговину и инвестиције.

Штавише, један од мојих приоритета од када сам преузео дужност амбасадора био је успостављање директне авио-линије између наших земаља. Нажалост, пандемија је успорила реализацију овог пројекта, али сада настављамо с напорима да тај циљ ускоро постане стварност. Напослетку, размена студената између Марока и Србије за мене је од пресудног значаја и ми блиско сарађујемо с Владом Србије на повећању броја стипендија које се додељују младим мароканским студентима.

Мароко и Србија су два утицајна геополитичка играча у Африци и на Балкану. С тим у вези, на који начин би Рабат и Београд могли да утичу на приближавање Африке и Балкана у тренутном контексту?

Могу вам рећи да је Београд не тако давно био једна од најпознатијих европских престоница у Африци. Многи Африканци су овде студирали и успостављали послове у време бивше Југославије и обрнуто. Нажалост, дотадашњи ток тих односа је поремећен услед ситуације на Балкану током деведесетих година прошлог века, али сматрам да је изразито важно за Србију да настави са изградњом овог наслеђа и да учини да њени односи с афричким континентом поврате свој пређашњи сјај.

У том смислу, Краљевина Мароко би могла да буде поуздан партнер који ће помоћи у остварењу овог циља кроз сарадњу с другим афричким земљама, по принципу троугла. На Мароко се гледа с великим поштовањем будући да је један од највећих афричких инвеститора у Африци, посвећен стварању партнерстава са фокусом на људски и одрживи развој, у којима сви добијају.

Мароканске компаније присутне су у више од две трећине афричких земаља у важним секторима као што су пољопривреда, банкарство, грађевинарство и друге услуге. А имајући у виду наше традиционално пријатељство са Србијом, верујем да би од партнерства на афричком тржишту, које броји више од милијарду људи, обе стране имале велике предности. Такође, пошто је Србија главно чвориште у региону Балкана, могла би да понуди мароканским инвеститорима и компанијама луку за истраживање поменутог тржишта које обећава, и за проширење својих активности на овај део Европе.

Поменули сте да наша економска размена остаје испод нивоа којем теже руководства наших земаља. По вашем мишљењу, који би били кључни сектори носиоци будућих инвестиција?

Искрено говорећи, потенцијал у области економске сарадње и трговине је огроман. Као што сам нагласио, наше економије су комплементарне, што значи да нисмо конкуренти, што је велика предност. На пример, и Мароко и Србија су веома велики пољопривредни произвођачи, али наше земље не узгајају исте пољопривредне културе, што значи да можемо да тргујемо различитом лепезом производа.

Аутомобилска индустрија је такође један од примарних сектора у којем можемо да развијемо нашу трговину, јер и једни и други имамо све већи број јаких производних компанија које производе различите компоненте у ланцу снабдевања које су потребне другој страни.

Мароко такође може имати бенефите од експертизе српских компанија и института који раде у области биотехнологије, будући да се Београд сматра једним од водећих светских центара у овој области. Због тога амбасада подржава напоре Института „Биосенс” из Новог Сада и Политехничког универзитета Мухамед Шести (УМ6П) за успостављањем оквира за сарадњу у домену истраживања и развоја у одређеним областима које ће утврдити ове две институције.

Последњи, но не и најмање важан, јесте туризам који је такође област од великог интересовања. Тренутно можемо видети да све више наших српских пријатеља посећује Мароко како би уживали у његовом надалеко познатом гостопримству и фантастичним искуствима која пружа. Циљ нам је да број тих посета додатно повећамо и да постанемо једна од главних туристичких дестинација за Србе, барем на афричком континенту.

Глобална енергетска криза изискује потрагу за новим партнерствима између произвођача и потрошача. Колики је енергетски потенцијал Марока? Могу ли Мароко и Србија да размене своја искуства и стручна знања у овој области?

Дефинитивно, актуелна глобална геополитичка ситуација и ефекти које остварује на енергетско тржиште, где је дошло до наглог раста цена фосилних горива, захтевају нове визије, стратегије и акционе планове за решавање питања енергетске безбедности. Из тог разлога, краљевина је, под вођством Његовог величанства Мухамеда Шестог, усвојила проактиван приступ и почела да развија сопствена средства и инфраструктуру обновљивих извора енергије од 2009. године.

Данас, Мароко поседује највећу соларну електрану на свету, „Нур стејшн”, и има циљ да до 2030. године најмање 52 одсто својих потреба за енергијом произведе и обезбеди из обновљивих извора енергије.

Поред тога, Мароко је био прва афричка и арапска земља која је развила своју мапу пута за зелени водоник. Ова мапа пута заснована је на неколико студија, позиционирајући Краљевину Мароко као једну од шест земаља које имају огроман потенцијал да постану главни извозници овог производа, посебно захваљујући регионима у којима су присутне обилне залихе соларне енергије у комбинацији с великом снагом ветра, што стога омогућава производњу чисте струје 24/7.

Стога би, по мом мишљењу, земље попут Србије и Марока требало ближе да сарађују и размењују своја искуства, стручност и најбоље праксе у области трансформације зелене енергије како би сачувале свој енергетски суверенитет који је био склон да буде угрожен факторима ван њихове контроле.