Srbija može da bude balkanska luka za marokanske investitore

„Sukob u Ukrajini prekrio je evropski kontinent ozbiljnom senkom nestabilnosti i neizvesnosti i ostvario značajan uticaj na tržišta energije i hrane, što je dovelo do alarmantnog inflatornog rasta cena i oskudice zaliha na globalnom nivou. Pored ovog sukoba, pandemija kovida 19 razotkrila je mane globalizacije i krhkost zemalja, postavljajući pritom pitanja zdravstvene, prehrambene i energetske bezbednosti u središte međunarodne agende”, rekao je u ekskluzivnom intervjuu za „Politiku” Njegova ekselencija Mohamed Amin Belhaž, ambasador Kraljevine Maroko u našoj zemlji, povodom 66. godišnjice uspostavljanja diplomatskih odnosa Republike Srbije i Kraljevine Maroko.

Kako Maroko vidi dalji razvoj situacije na Starom kontinentu?

U ovom sumornom kontekstu bilo bi mudro da sve zemlje, kako u Evropi tako i u drugim krajevima, rade zajedno, bilo na regionalnom, kontinentalnom ili na međunarodnom nivou, kako bi se suprotstavile sve očiglednijim posledicama trenutnog nestabilnog međunarodnog konteksta. Suočen s ovim ozbiljnim izazovima, Maroko je odlučio da snage usmeri na jačanje svog suvereniteta u pomenutim oblastima, ostajući istovremeno posvećen multilateralizmu i međunarodnoj saradnji. Kao takav, a ujedno zahvaljujući dalekosežnoj viziji Njegovog veličanstva kralja Muhameda Šestog, Maroko se opredelio za jačanje svoje zdravstvene industrije u partnerstvu sa nekim od zemalja Evrope i sa Kinom, kako bi zadovoljio lokalnu i kontinentalnu potražnju za vakcinama i medicinskom opremom. Pored toga, Maroko, kao jedan od najvećih proizvođača đubriva, igra vodeću ulogu kad je reč o obezbeđivanju sigurnog pristupa hrani, kako u Africi, tako i širom sveta.

U kojim oblastima Rabat i Beograd mogu da prodube svoje već tradicionalno dobre bilateralne odnose?

Bilateralni odnosi naših zemalja su zapravo odlični. Delimo slične pozicije i stavove kad je reč o odbrani našeg teritorijalnog integriteta i nacionalnog suvereniteta i promovisanju plemenitih vrednosti kao što su mir, suživot i multilateralizam. Naše zakonodavne i vladine institucije uspele su da uspostave saradnju koja može da služi za primer, naročito pri različitim međunarodnim forumima. U tom cilju, želeo bih da iskoristim ovu priliku da ponovim da Maroko ceni podršku Republike Srbije Marokanskoj inicijativi za naprednu autonomiju kao ozbiljnom i kredibilnom rešenju regionalnog spora oko Marokanske Sahare.

Prošla godina, tokom koje smo obeležili 65 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa, bila je idealan trenutak da se narodi u Srbiji i Maroku uzajamno upoznaju s našim kulturama, umetnošću i istorijom, kroz brojne događaje organizovane tokom čitave godine. Ipak, verujem da je pred nama još dug put u razvoju naših ekonomskih i trgovinskih veza kako bi one u stopu pratile izvrstan nivo naših političkih odnosa.

Srećom, naši lideri su posvećeni ponovnom osnaživanju ovog aspekta uzajamne saradnje i naporima da se to omogući kroz čvrst pravni okvir, i zbog toga su ministri spoljnih poslova dve države odlučili da sledećoj sednici naše Zajedničke ekonomske komisije, koja će, nadam se, biti održana ove godine u Beogradu, daju industrijski i privredni karakter. Uvek sam govorio da su naše ekonomije komplementarne i da treba da podstičemo naše poslovne zajednice da istraže i iskoriste ogroman neiskorišćeni potencijal i mogućnosti za trgovinu i investicije.

Štaviše, jedan od mojih prioriteta od kada sam preuzeo dužnost ambasadora bio je uspostavljanje direktne avio-linije između naših zemalja. Nažalost, pandemija je usporila realizaciju ovog projekta, ali sada nastavljamo s naporima da taj cilj uskoro postane stvarnost. Naposletku, razmena studenata između Maroka i Srbije za mene je od presudnog značaja i mi blisko sarađujemo s Vladom Srbije na povećanju broja stipendija koje se dodeljuju mladim marokanskim studentima.

Maroko i Srbija su dva uticajna geopolitička igrača u Africi i na Balkanu. S tim u vezi, na koji način bi Rabat i Beograd mogli da utiču na približavanje Afrike i Balkana u trenutnom kontekstu?

Mogu vam reći da je Beograd ne tako davno bio jedna od najpoznatijih evropskih prestonica u Africi. Mnogi Afrikanci su ovde studirali i uspostavljali poslove u vreme bivše Jugoslavije i obrnuto. Nažalost, dotadašnji tok tih odnosa je poremećen usled situacije na Balkanu tokom devedesetih godina prošlog veka, ali smatram da je izrazito važno za Srbiju da nastavi sa izgradnjom ovog nasleđa i da učini da njeni odnosi s afričkim kontinentom povrate svoj pređašnji sjaj.

U tom smislu, Kraljevina Maroko bi mogla da bude pouzdan partner koji će pomoći u ostvarenju ovog cilja kroz saradnju s drugim afričkim zemljama, po principu trougla. Na Maroko se gleda s velikim poštovanjem budući da je jedan od najvećih afričkih investitora u Africi, posvećen stvaranju partnerstava sa fokusom na ljudski i održivi razvoj, u kojima svi dobijaju.

Marokanske kompanije prisutne su u više od dve trećine afričkih zemalja u važnim sektorima kao što su poljoprivreda, bankarstvo, građevinarstvo i druge usluge. A imajući u vidu naše tradicionalno prijateljstvo sa Srbijom, verujem da bi od partnerstva na afričkom tržištu, koje broji više od milijardu ljudi, obe strane imale velike prednosti. Takođe, pošto je Srbija glavno čvorište u regionu Balkana, mogla bi da ponudi marokanskim investitorima i kompanijama luku za istraživanje pomenutog tržišta koje obećava, i za proširenje svojih aktivnosti na ovaj deo Evrope.

Pomenuli ste da naša ekonomska razmena ostaje ispod nivoa kojem teže rukovodstva naših zemalja. Po vašem mišljenju, koji bi bili ključni sektori nosioci budućih investicija?

Iskreno govoreći, potencijal u oblasti ekonomske saradnje i trgovine je ogroman. Kao što sam naglasio, naše ekonomije su komplementarne, što znači da nismo konkurenti, što je velika prednost. Na primer, i Maroko i Srbija su veoma veliki poljoprivredni proizvođači, ali naše zemlje ne uzgajaju iste poljoprivredne kulture, što znači da možemo da trgujemo različitom lepezom proizvoda.

Automobilska industrija je takođe jedan od primarnih sektora u kojem možemo da razvijemo našu trgovinu, jer i jedni i drugi imamo sve veći broj jakih proizvodnih kompanija koje proizvode različite komponente u lancu snabdevanja koje su potrebne drugoj strani.

Maroko takođe može imati benefite od ekspertize srpskih kompanija i instituta koji rade u oblasti biotehnologije, budući da se Beograd smatra jednim od vodećih svetskih centara u ovoj oblasti. Zbog toga ambasada podržava napore Instituta „Biosens” iz Novog Sada i Politehničkog univerziteta Muhamed Šesti (UM6P) za uspostavljanjem okvira za saradnju u domenu istraživanja i razvoja u određenim oblastima koje će utvrditi ove dve institucije.

Poslednji, no ne i najmanje važan, jeste turizam koji je takođe oblast od velikog interesovanja. Trenutno možemo videti da sve više naših srpskih prijatelja posećuje Maroko kako bi uživali u njegovom nadaleko poznatom gostoprimstvu i fantastičnim iskustvima koja pruža. Cilj nam je da broj tih poseta dodatno povećamo i da postanemo jedna od glavnih turističkih destinacija za Srbe, barem na afričkom kontinentu.

Globalna energetska kriza iziskuje potragu za novim partnerstvima između proizvođača i potrošača. Koliki je energetski potencijal Maroka? Mogu li Maroko i Srbija da razmene svoja iskustva i stručna znanja u ovoj oblasti?

Definitivno, aktuelna globalna geopolitička situacija i efekti koje ostvaruje na energetsko tržište, gde je došlo do naglog rasta cena fosilnih goriva, zahtevaju nove vizije, strategije i akcione planove za rešavanje pitanja energetske bezbednosti. Iz tog razloga, kraljevina je, pod vođstvom Njegovog veličanstva Muhameda Šestog, usvojila proaktivan pristup i počela da razvija sopstvena sredstva i infrastrukturu obnovljivih izvora energije od 2009. godine.

Danas, Maroko poseduje najveću solarnu elektranu na svetu, „Nur stejšn”, i ima cilj da do 2030. godine najmanje 52 odsto svojih potreba za energijom proizvede i obezbedi iz obnovljivih izvora energije.

Pored toga, Maroko je bio prva afrička i arapska zemlja koja je razvila svoju mapu puta za zeleni vodonik. Ova mapa puta zasnovana je na nekoliko studija, pozicionirajući Kraljevinu Maroko kao jednu od šest zemalja koje imaju ogroman potencijal da postanu glavni izvoznici ovog proizvoda, posebno zahvaljujući regionima u kojima su prisutne obilne zalihe solarne energije u kombinaciji s velikom snagom vetra, što stoga omogućava proizvodnju čiste struje 24/7.

Stoga bi, po mom mišljenju, zemlje poput Srbije i Maroka trebalo bliže da sarađuju i razmenjuju svoja iskustva, stručnost i najbolje prakse u oblasti transformacije zelene energije kako bi sačuvale svoj energetski suverenitet koji je bio sklon da bude ugrožen faktorima van njihove kontrole.