Хрватска осим радиоактивног планира одлагање и другог отпада на граници са БиХ

НОВИ ГРАД, ДВОР НА УНИ – Хрватска на локацији Трговска гора у општини Двор на Уни, која је 800 метара ваздушне линије удаљена од Новог Града у БиХ, поред радиоактивног, планира да одлаже и медицински, индустријски, војни, научни и јавни отпад, наводи се у документу који је у поседу бањалучких Независних новина.

Лист пише да је Фонд за финансирање разградње и збрињавања радиоактивног отпада и истрошеног нуклеарног горива Нуклеарне електране Кршко упутио Управи за процену утицаја на околину и одрживо господарење отпадом при Министарству привреде и одрживог развоја Хрватске информацију са захтевом за издавање упутства о садржају студије о утицају на околину за Центар за збрињавање радиоактивног отпада на локацији Черкезовац на Трговској гори, коју је Министарство објавило 6. фебруара ове године.

„За потребе средишњег складишта, које има намену складиштења ИРАО-а и ИИ насталих 60-годишњом применом извора јонизирајућег зрачења у медицини, индустрији, науци, војној и јавној употреби на подручју РХ те ИРАО-а и ИИ који ће настајати у делатностима након успоставе средишњег складишта и састојаће се од две грађевине: пријемна и складишна грађевина, реконструираће се два постојећа полуукопана армирано бетонска хангара”, пише, између осталог, у овом документу.

То практично значи да Хрватска креће у Студију утицаја на животну средину која је најважнији документ у овом случају, а у којем је детаљније образложена намера да на Трговској гори, поред радиоактивних, смешта друге опасне отпаде - из медицине, војне употребе и индустрије. Никола Арбутина, начелник општине Двор на Уни, каже да Хрватска иде својим путем који је зацртан 1998. године усвајањем просторног плана.

„Они не воде рачуна о ставовима локалне заједнице, односно о ставу институција општине Двор, начелника и грађана, који смо јавно рекли да смо против одлагања овог отпада”, нагласио је Арбутина за Независне. Мирослав Дрљача, начелник Новог Града, каже да је крајње време да БиХ упути тужбу против Хрватске и покуша заштитити 250.000 становника у сливу Уне.

„Ових дана смо послали ургенције свим општинама у Републици Српској и Федерацији БиХ које су угрожене потенцијалним одлагањем овог отпада, како би се заједно обратили свим институцијама и тражили да се коначно крене у одбрану наших локалних заједница и грађана. Упознати смо с тим да би се поред радиоактивног на Трговској гори могао одлагати и други отпад.

То је некако логично од стране Хрватске да одлаже сав отпад на једној локацији, али то је додатни страх и проблем за наше становништво”, истакао је Дрљача. Марио Црнковић, председник Удружења „Греен Теам” из Новог Града, казао је да је Хрватска кренула у израду најзначајнијег документа у случају Трговска гора.

„Прва фаза се односи на утврђивање обима и садржаја Студије утицаја на животну средину, а у наредним месецима очекујемо техничку израду саме студије. Већ сада је могуће јасно потврдити континуитет игнорисања БиХ, тако што се у документу који је Фонд за финансирање разградње Нуклеарне електране Кршко послао ка хрватском Министарству привреде и одрживог развоја да 'планирани захват у свом нормалном раду неће имати прекограничног утицаја', уз то наводећи да ће се евентуални прекогранични утицаји касније испитати”, каже Црнковић.

Истиче да је ово тренутак кад експертски тим БиХ мора хитно реаговати, те у сарадњи са правним тимом дати стручни осврт. „Падају у воду речи утехе које су се периодично могле чути, а то је да Хрватска намерава на границу са Босном и Херцеговином допремати „само” радиоактивне отпаде из Нуклеарне електране Кршко.

Као да радиоактивни отпади из нуклеарне електране нису довољни да униште и ово перспективе што је остало у комплетном северозападном делу БиХ. То у пракси значи да уз реку Уну намеравају допремати читав низ опасних отпада, што потврђује и званична документација”, рекао је Црнковић.

Ово је, истиче, ништа друго до непријатељски чин на који се мора реаговати системски, здраворазумски и одговорно како према грађанима, тако и према интересима БиХ као државе. „Кад већ причамо о опасним отпадима, штета је не присетити се 2015. године када је на Институту „Руђер Бошковић” случајно пронађено 400 килограма уранијума који није био ни заведен у службене евиденције. Ако су у центру Загреба „загубили” 400 килограма уранијума, поставља се питање шта све могу „загубити” на Трговској гори ако им допустимо”, пита Црнковић, преноси Танјуг.