Све је више страдале баштине у Турској и Сирији

Велико је питање колико је тачно локација културне баштине неповратно страдало, колико их је оштећено, а колико је нетакнуто након што се током прошлог месеца у деловима Турске и Сирије десило неколико разорних сукцесивних земљотреса током којих је, према садашњим подацима, погинуло више од 46.000 људи, а више од 93.000 зграда је комплетно или делимично срушено.

Нове информације о све већој штети и порушеним споменицима културе пристижу свакодневно, а Унеско је објавио да је увелико у току процес процене штете у мери у којој је то тренутно могуће (посредством сателитских снимака). Како пише „Вашингтон пост”, екипе Унеска ускоро ће се и физички упутити ка локацијама које су на Листи светске баштине ове организације или онима које чекају да то постану, али ће подухват бити захтеван посебно имајући у виду трагичну ситуацију на терену у Сирији, која је већ девастирана грађански ратом из 2012. и међународним санкцијама које су успостављене против режима Башара ел Асада. Унеску ће бити на располагању Фонд за ванредне ситуације, биће утврђене и дугорочне потребе, буџети за те сврхе, а помоћ ће бити прикупљена ако затреба и путем акција сакупљања донација.

Када је реч о Турској, непобитно је потврђено озбиљно оштећење замка Газијантеп у истоименом граду (чекао да буде на листи Светске баштине Унеска), као и штета на утврђењу у турском граду Дијарбакир и у Хевсел вртовима у близини утврђења (на Листи светске баштине Унеска), а уз то угрожене су бројне богомоље у поменутом Газијантепу, Малатији и Адијаману. У последњем поменутом граду, а према извештајима које је објавио „Artnewspaper”, још је непозната судбина познатог маузолеја посвећеног краљу Антиоху, првом на планини Немрут (на Листи светске баштине Унеска). Мада о том подручју има најмање извештаја, извесно је да је највише локалитета кумулативно страдало у провинцији Хатај – центар града Антакије готово потпуно је сравњен са земљом. У њему су се налазиле Антакијска синагога, православна Црква Светог Петра и Павла, а посебно је истакнут значај Хабиб и Некар џамије – све три грађевине су потпуно у рушевинама. Неким чудом Археолошки музеј у овом граду, познат по обимној колекцији римских мозаика, опстао је, мада је делимично оштећен један део зграде.

Главна брига у Сирији за Унеско ће бити Алепо, који се сматра једним од најстаријих у континуитету насељених градова на свету, а према наводима пренетим у „Вашингтон посту”, стари центар Алепа и Цитадела (на Листи светске баштине Унеска од 1986. а на Листи угрожене светске баштине од 2013. године) значајно су страдали. На самој грађевини озбиљно су оштећени зидови и кула, као и околне улице. Неке од историјски важних пијаца су претрпеле такође значајну штету, као и Палата Бајт Газалах из отоманског доба. Према прелиминарним подацима Унеска, још два локалитета на њиховој Листи светске баштине – Тврђава витезова и Саладинова цитадела – сада имају пукотине на зидовима и куле су им се срушиле, док је такође забрињавајуће стање у градовима Хама и Тартус, у којима се налазе локалитети који би могли бити додати на Листу светске баштине ове организације.