Незапослени траже посао, послодавци траже раднике

Шабац – Први пут у последњих десет година број незапослених Шапчана на евиденцији овдашње филијале Националне службе за запошљавање мањи је од 5.000. То повећава и наду незапослених Шапчана да ће пре доћи до посла. У прилог томе иде и повећано интересовање домаћих и страних инвеститора за пословање у Северозападној радној зони овога града.

Шабачка радна зона једна је од највећих у овом делу Србије, а у 2022. години забележила је рекордно интересовање привредника за изградњу фабрика у овом граду. Поред јапанског „Јазакија”, који од 2017. године послује у Шапцу и тренутно запошљава 2.500 радника, оживеће и четири погона кинеске компаније „Минт”, где би ускоро требало запослење да стекне још 800 Шапчана.

Има посла у Шапцу, кажу у филијали за запошљавање, под чијом су ингеренцијом и одељења у општинама Богатић, Владимирци и Коцељева.

– Преко наше службе одвија се стална комуникација између послодаваца и незапослених грађана, који се налазе на нашој евиденцији – каже директор шабачке филијале НСЗ Радивој Мићић. – Очекујемо да ће даљем паду стопе незапослености допринети и недавно расписани јавни конкурси, који су део мера активне политике запошљавања.

Градоначелник Шапца Александар Пајић каже да по ауто-пута Рума–Шабац, брзе саобраћајнице Шабац–Лозница, као и приливу привредних инвестиција, „посао у Шапцу неће имати само онај ко не буде желео да ради”.

Док се у овом граду стопа незапослености приближава европском просеку (до пет посто), запажа се да тренутно, и даље најбрже до посла долазе занатлије и возачи. Потреба за овим радницима у Шапцу је готово свакодневна.

На тржишту рада потребни су и руковаоци грађевинским машинама, машински и грађевински инжењери, ИТ стручњаци. У дефициту су и лекари и медицинске сестре, којих на евиденцији „нема ни за лек”, иако су до пре десетак година били међу најбројнијим тражиоцима посла у Шапцу.

Попут других средина у Србији, и овде до запослења најтеже долазе грађани старији од 50 година, неквалификовани и лица са нижим степеном образовања (трећи и четврти степен стручне спреме), Роми и особе са инвалидитетом.

Зато је држава и ове године, у оквиру мера активне политике запошљавања, посебан акценат ставила на запошљавање „теже запошљивих” група грађана, а за подстицајне мере, намењене и послодавцима и тражиоцима посла, издвојила је 6,8 милијарди динара.