Ментални проблеми младих почињу и пре четрнаесте

Сваки седми адолесцент у свету живи са менталним поремећајем који је могуће идентификовати у раним фазама, а сваких једанаест минута једно дете узраста између десет и 19 година почини суицид. Статистика Светске здравствене организације упозорава да половина свих менталних поремећаја почиње пре 14. године живота, а чак 75 одсто њих развија се до 24. године живота, као и да већина њих остаје недијагностикована и нелечена. Скоро 46.000 адолесцената дигне руку на себе сваке године, а суицид спада у други најчешћи узрок смрти у овој старосној доби – одмах после саобраћајних несрећа.

Национална статистика сведочи да сваке године у нашој земљи око 90 младих особа одузме себи живот, а подаци изведени из интердисциплинарног пројекта „Cov2Soul.RS”, који су спровели стручњаци Медицинског факултета у Београду – Института за ментално здравље и Института за социјалну медицину, као и стручњаци Филозофског факултета у Београду и Новом Саду, показали су да је током лета 2021. године код младих узраста 18–25 година употреба алкохола била чак три пута чешћа него у осталим узрасним групама, а скоро петина младих користила је алкохол на начин који захтева моменталну интервенцију здравствене службе. Поремећаји анксиозног спектра дијагностиковани су код шест одсто младих, док су поремећаји из спектра депресије присутни код око четири одсто младих.

Ово су само неки од података који су се чули на недавно одржаној конференцији под називом „Подршка менталном здрављу младих: да знам да си добро”, коју су партнерски одржали Министарство здравља и Министарство туризма и омладине. Како је приликом отварања ове конференције истакла Јоси Ечевери Бургхарт, заменица директорке Уницефа у Србији, чак 40 одсто младих не зна где може да пронађе стручну помоћ када су у питању ментални проблеми,  нешто више од трећине њих само понекад прича о својим психичким тегобама, док свака пета млада особа никада о њима не прича.

„Знајући да је немогуће отворити службе за ментално здравље младих у сваком граду Србије, Уницеф је у последње две године водио две кампање „Како си, али стварно?” и „Из мог угла” како би младима помогао да се изборе са стигмом која их спречава да говоре о својим проблемима и траже помоћ. Осим тога, покренули смо и интернет платформу „Све је ОК”, која има за циљ да младима пружи релевантне и тачне информације о менталном здрављу и конкретне савете како да приступе постојећим услугама и онлајн саветовању. На њој се могу наћи корисне информације о проблемима са којима се млади сусрећу и провереним начинима за њихово решавање, а платформа је намењена младима, узраста од 13. до 24. године”, подсетила је заменица директорке Уницефа у Србији.

У партнерству са Институтом за ментално здравље, Уницеф у Србији креира минимални пакет услуга за ментално здравље и психосоцијалну подршку адолесцентима и младима, а пилотирање овог пројекта биће спроведено у Суботици, Зрењанину и Крагујевцу – око 150 професионалаца из тих градова имаће прилику да учествује у програму, што ће омогућити да 1.500 адолесцената из тих градова добије потребну психосоцијалну подршку.

Др Јелена Јанковић, помоћница министра здравља, истакла је да је почетком ове године формирана Радна група за заштиту менталног здравља младих и адолесцената у Србији, коју чине еминентни здравствени стручњаци, а у њу су укључени и представници омладинских организација и државне управе. Она је подсетила да на територији Србије тренутно ради пет центара за ментално здравље – у Београду, Нишу, Крагујевцу, Вршцу и Новом Саду. У циљу даљег ширења мреже центара за ментално здравље, покренута је иницијатива за отварање још два центра за ментално здравље, у Новом Саду и Панчеву, као и иницијатива за отварањем још једног центра за ментално здравље на територији Београда.

Снежана Клашња, саветница министра туризма и омладине подсетила је да је Влада Србије крајем јануара усвојила нову Националну стратегију за младе, а овај важан стратешки документ у коме се дужна пажња посвећује и менталном здрављу, одредио је приоритете омладинске политике до 2030. године. Она је нагласила да је ресорно министарство, у сарадњи са партнерима, започело израду Индекса благостања младих помоћу кога ће се мерити ниво остварености Националне стратегије за младе.

Др Ана Муњиза Јовановић, психијатар у Дневној болници за адолесценте Института за ментално здравље у Београду, навела је да из године у годину расте број младих који траже помоћ стручњака ове здравствене установе – када је дневна болница основана 2008. године било је око 2.800 првих прегледа, шест година касније забележено их је 5.027, да би прошле године око 8.000 младих дошло на први преглед код психолога и психијатара Института за ментално здравље.