Невина привлачност, примамљива невиност

Ко још од мушког света не уздахне само на помен имена и лика Настасје Кински, једне од најлепших светских глумица немачког рода, због које се трчало у биоскопе и уживало у ономе што је даривала на великом филмском платну.

Икона једног филмског времена и секс-симбол једног доба, која природном лепотом зрачи и данас, на 51. Фесту добија „Златни печат” Кинотеке за свеукупни допринос филму, а у њену част у оквиру програма „Фест класик” биће приказан и легендарни филм Романа Поланског „Теса” (1979) са Настасјом у насловној улози, која јој је и донела планетарну славу.

Рођена у Берлину (1961) од оца славног глумца Клауса (за којег ће се касније открити и да је имао неприкладне афинитете према својим кћеркама) и глумице Рут Бригите Тоцки, Настасја је после развода родитеља заједно са мајком живела у једној минхенској комуни (од 1968) и већ са 13 година постала модел, а ускоро и глумица у лику Мињон у филму Вима Вендерса „ Погрешан покрет”. Иначе, са Вендерсом је радила и у култном филму „Париз, Тексас” и у „Тако далеко, а тако близу”, а памте се и њена, у то време шокантна, малолетничка обнажена улога у филму „Ђавоља кћерка”, али и њене сарадње са Френсисом Фордом Кополом и Полом Шредером и њена глумачка школовања у Риму, Каракасу, Паризу, Америци (глумачки студио Лија Страсберга), јер је редовну школу напустила још са 16 година, а тада се и догодио тај судбински (и љубавни и пословни) сусрет са 28 година са редитељем Романом Поланским.

Снимила је више од 60 филмова, а своју прву главну улогу имала је баш у „Теси” Поланског. У том филму, рађеном према једном књижевном класику о младој жени, чији се живот окреће ка трагичном због везе са двојицом мушкараца, Настасја Кински подарила је улогу запањујуће емоционалне снаге. Још у том филму се видело њено велико глумачко умеће које је пратило и стапало се са физичком лепотом. Кински је још ту могла да се пребацује између невиности и чисте телесности у безвременски простор класичних лепотица какве су биле, рецимо, Грета Гарбо или Ингрид Бергман. Полански је тек био стигао у Европу прогнан из Америке због оптужби силовања малолетнице, када је упознао такође малолетну Настасју и снимио са њом „Тесу”.

Говорећи недавно о овој својој пресудној глумачкој улози Настасја Кински је рекла: „Често су ме питали да ли сам се осећала застрашеном што сам у такој раној младости била центар тако великог филма. Могу да кажем и да и не. Да, јер је рађен по класичном роману и радио га је највећи редитељ тога времена. Не, јер ми је Роман указао велико поверење и приступао свему вредно и озбиљно. Када смо са филмом стигли у Кан, пред саму премијеру ми је рекао: ’Ово ће бити важно време за тебе и твоје одрастање и зато буди јака и знај да смо сви заједно у овоме.’ И заиста је тако и било.”

На Канском фестивалу те године осим „Тесе”, приказивао се и Шлендорфов „Лимени добош” и Кополина „Апокалипса данас” и глумица се присећа како је још тада почело пријатељство са Кополом и његовом породицом, а нешто касније је дошло до сарадње са овим редитељем у пројекту „Један од срца” (1981). Већ 1982. године следи још једна велика, магична и кључна улога Настасје Кински. Она у култном филму „Људи мачке” Пола Шредера, који је те године оборио с ногу и тадашњу Фестову публику као озбиљна и одлучна бајка за одрасле о невиној младој жени која од свог брата (Малком Мекдауел) сазнаје да потиче из расе хибрида људи и пантера, осуђених да се врате у своје убилачко мачје стање док воде љубав са било ким изван сопствене крвне лозе. У овом филму о сексу, насиљу, поезији, филозофији и елегантним визуелним приказима таквих екстрема, Настасја је дала своју глумачку крв и месо, а присећајући се овакве улоге каже: „Било ми је лепо, као сан. Било је и прогањајуће, залазак дубоко у непознато. Шредер је велики и тихи писац, а сада је режирао ово унутрашње путовање животињске љубави и снова и наших забрањених страна. Људи заробљени у животињи од чега не могу да побегну или обрнуто. А како бих иначе упознала и Дејвида Боувија који је отпевао кључну песму у овом филму...”

Већина филмова у којима је играла били су током година београдског Феста приказивани на њему. Београдску награду је и више него заслужила и лепо је поново видети њено лице, јер већ дуже живи повучено од велике и бучне филмске сцене, пратећи одрастање своје деце из три различите везе...