Нови филм Милча Манчевског у такмичарком програму Феста

Филм чувеног македонског редитеља Милча Манчевског „Кајмак” вечерас ће премијерно бити приказан у оквиру Главног такмичарског програма 51. Феста у МТС дворани.

Глумац Александар Микић рекао је данас на конференцији за новинаре да је то прича о љубави и трагању за личном слободом. Сценарио му се допао јер је био веома прецизан, рекао је Микић и додао да је сарадња са Манчевским била одлична.

Глумица Сара Климоска рекла је да је њен лик у филму на почетку имао најмање слободе, коју касније, са позиције моћи, добија. Према њеним речима, рад са Манчевским је одличан за глумца, јер се раде добре припреме, све се конкретизује. „Он је редитељ који никада не пушта лош кадар за глумца, добро монтира и због тога глумци у њега имају поверења”, казала је је Климоска.

Како је рекла глумица Ана Стојановска, ликови у „Кајмаку” имају интересантан унутрашњи живот. Њен лик ради на пијаци и можда има од свих највише личне слободе, па зато проба разне ствари.

Истакла је да Манчевски даје тачна упутства глумцима, шта и како треба и после снимања „задовољан идеш кући”

Филм је приказан на филмском фестивалу у Токију, публика је била фасцинирана, рекла је Ана Стојановска.

У биоскопима широм Србије филм ће почети да се приказује у априлу.

Хрватски филм „Баци се на под” биће вечерас приказан у оквиру програма Фест специјал у Синеплексу Ушће.

Редитељ и глумица Нина Виолић рекла је да је срећна што се филм приказује на фестивалу као што је Фест. Испричала је да је сценарио за филм почела да пише још пре 10 година, али да због проблема са добијањем новца из фондова није раније снимила ту причу о разводу.

Прича је испричана кроз три лика, отац, мајак и дете, које, нагласила је, није хтела да третира као жртву.

„Њему сам дала најрационалнију позицију у филму. Нисам хтела да радим филм где је дете жртва, то никако”, нагласила је редитељка.

У Главном такмичарском програму данас је и аустралијски филм „Опстанак доброте” Ролфа де Хера, који ће бити приказан у МТС дворани.

Филм почиње са тиме да је у кавезу на приколици, усред пустиње, црнкиња остављена да умре. Она бежи, проживљавајући кугу и прогон, од пустиње преко планине и коначно до града у потрази за непознатим почетком.

Редитељ је новинарима испричао да је возећи се на планину на сат времена од куће одједном видео слику пријатеља Питера Џига у кавезу у пустињи и тада је одлучио да је то почетак филма.

„Филм је, по мени, путовање и ако креће у пустињи, треба да стигне до планине”, рекао је Де Хер.

Питер Џига није могао да сними филм и због тога је кренуо у потрагу за заменом док није дошао до жене, јунакиње филма, када је помислио да главни лик не мора да буде мушкарац.

То је прича о расизму, о томе да постоји оптимизам, он је у главном лику, јер, како је Де Хер казао, нема поверења у политичаре већ у појединце.

Довољно је да се шетамо и упутимо осмех ономе с киме се на стази мимоилазимо, тиме му поправимо дан, расположење, нешто тако мало је довољно за промене на боље, закључио је Де Хер.