Тражи се још 17.158 људи

Подсећајући да се ни после 17 година још ништа не зна о судбини више од 17.000 људи и апелујући за помоћ и подршку шефова држава и премијера са територије некадашње заједничке државе јуче је скупом у организацији Координације српских удружења породица несталих са простора бивше Југославије на београдском Тргу Николе Пашића обележен Међународни дан несталих..

Стотинак окупљених рођака несталих носило је фотографије несталих чланова својих фамилија и транспаренте „Грех је ћутати о страдању Срба“ и „Дајте нам место где ћемо нашим најмилијима палити свеће“.

Члан Градског већа Београда Горан Алексић обећао је јуче после састанка са делегацијама удружења породица отетих и убијених у бившој Југославији да се неће дуго чекати на дозволу за постављање спомен-облежја несталима и погинулима током ратова на простору бивше Југославије.

Алексић је изјавио да ће нова Комисја за споменике и улице, чим буде формирана размотрити захтев да у Београду буде постављено то спомен-обележје.

Алексић је, како преноси Бета, рекао да се на добијање дозволе за постављање спомен-обележја неће дуго чекати, али да ће процедура усаглашавања самог изгледа тог обележја бити компликованија. „Ипак, очекујем да ће, до наредног обележавања Међународног дана несталих 30. августа, Београд добити спомен-обележје где ће породице несталих и убијених моћи да запале свеће својим најближима“, изјавио је Алексић.

Представник Међународног комитета Црвеног крста задужен за Србију, Црну Гору, Македонију и Албанију Пол Хенри Анри подржао је предлог да Београд добије такво спомен-обележје. „Такво обележје ће тугу тих породица ће учинити јавном, па се оне неће осећати усамљено у свом болу“, навео је Анри.

Председница Удружења породица заробљених и несталих из Републике Српске Милијана Бојић истакла је да би за земље региона један од услова за чланство у Европској унији требало да буде и решавање судбине несталих у ратним сукобима. „Бројка од 17.000 несталих од којих је око 5.000 Срба заиста их обавезује на један такав услов. Не може се преко масовних гробница у Европску унију“, навела је Бојић за Бету и додала да је један од циљева обележавања Међуанродног дана несталих и да се сви они који имају било какве информације о несталима са простора бивше Југославије о томе обавесте породице.

Председник Комисије за нестала лица Вељко Одаловић позвао је земље у региону да попут Србије преузму одговорност и расветле судбину несталих, отворе истраге и процесуирају злочинце, „јер без тога у региону сигурно неће бити ни квалитетног помирења нити трајне стабилности“.

Одаловић је, поводом 30. августа - Међународног дана несталих, рекао Танјугу да ће се односи у региону додатно компликовати све док има нерасветљених трагичних судбина несталих у ратовима у региону.

„Проверавамо сваку информацију, позивамо међународне представнике и представнике УНМИК-а и Албанаца када су у питању нестали у тој покрајини, али и из Хрватске и БиХ када они покажу интерес за било коју локацију“, казао је Одаловић.

Он сматра да би и они исто тако требало да се односе и да тај процес добије на интензитету, с обзиром на чињеницу да је од првих нестанака прошло више од 17 година. Међутим, у последње време приметан је застој у добијању нових информација, тражењу нових гробних места, ексхумацијама утврђених гробних места и идентификацији. „Породице су с правом незадовољне, па би државни органи у земљама у окружењу, првенствено Хрватској и БиХ, али и УНМИК-ова администрација на Косову и Метохији, морали много одговорније да се односе према овом великом и тешком проблему“, истакао је Одаловић.

Према његовим речима, ове године у Хрватској није извршена ни једна ексхумација, док је извршено свега 28 идентификација.

Одаловић је подсетио да је пре годину и по дана извршена ексхумација 160 тела у Петрињи, али да до сада ниједна идентификација са те локације није извршена.

На Косову и Метохији одакле, према његовим речима, стиже недовољно информација о несталима, у овој години обављено је свега девет идентификација.

Зато се мора извршити притисак да се сви у региону исто односе према овом проблему, казао је Одаловић

Председник Удружења породица киднапованих и убијених Симо Спасић оценио је да да би пред хашким Трибуналом требало да одговарају „албанске војсковође“ одговорне за нестанак око 500 Срба са Косова чија судбина још није позната. „Испашће да су Срби сами себе киднаповали, вадили себи органе и бацали у јаме“, навео је Сапсић.

Према подацима Међународног комитета Црвеног крста, на подручју бивше Југославије тражи се још 17.158 особа. Као нестало у Босни и Херцеговини води се 12.817 особа, у Хрватској 2.374, а на Косову 1.969 особа.

И према подацима Међународне комисије за нестале особе (ICMP), на подручју бивше Југославије и даље се трага за око 17.000 особа. Према подацима ICMP-а, Србија трага за око хиљаду особа у Хрватској које се воде као нестале из 1995. године, а број несталих Срба на Косову је око 500.

Међународни дан несталих установила је радна група УН за нестале и обележава се 30. августа.