Амерички притисак на Европљане да се спреме за санкције Кини

Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен следеће недеље одлази у Белу кућу на састанак чије ће главне теме бити трговински спор између САД и Европске уније и америчке тврдње да Кина намерава да наоружа Русију за рат у Украјини.

Западно крило је потврдило састанак између Урсуле фон дер Лајен и председника Џозефа Бајден следећег петка, а сусрет ће бити уприличен усред америчког притиска на савезнике да Пекингу уведу санкције, ако се потврди да Кина продаје оружје Русији.

Амерички државни секретар Ентони Блинкен недавно је изјавио да има информације да би Пекинг могао да Москви достави оружје. Шеф америчке дипломатије тада је скренуо пажњу на то да ће САД оштро реаговати ако се то догоди. Из Пекинга су порекли оптужбе и поручили да Америка нема права да говори о томе јер и сама наоружава другу зараћену страну, Украјину, као и Тајван. Гласноговорник Савета за националну безбедност Џон Кирби додао је да би у том случају Америци и њеним савезницима „много тога било на располагању као одговор”. Била је то алузија на санкције, за које би Вашингтон очекивао и од партнера да их уведу Кини.

Бајден је касније ублажио нову тачку спорења између САД и Кине изјављујући за Еј-Би-Си њуз да „не очекује велику кинеску иницијативу кад је реч о томе да се Русији обезбеди оружје”.

Немачки канцелар Олаф Шолц је ове недеље поручио влади Си Ђинпинга да „не снабдева оружјем агресорску Русију”, али европски одговор за сада остаје блажи од америчког. Како преноси „Политико”, европски званичници неслужбено поручују Вашингтону да неће уводити санкције Кини ако не буде било доказа о продаји, а сматрају да Бајденова администрација још није поткрепила своја подозрења. Ипак, уколико би се доказало да Пекинг дотура оружје Москви, то би била „црвена линија” и за Брисел, откривају неименовани европски функционери.

Урсула фон дер Лајен и Џозеф Бајден разговараће и о трговинском спору између Европске уније и Америке, насталом кад је Вашингтон прошле године одобрио државне субвенције за домаће компаније. У Европској унији, посебно у Немачкој и Француској, америчку политику називају протекционистичком и захтевају од Бајдена да и европским компанијама омогући погодности.

У САД је прошлог лета усвојен Закон о смањењу инфлације, који предвиђа субвенције домаћој привреди у вредности од 369 милијарди долара. Закон је ступио на снагу у јануару и омогућио дотације за области енергетике и чистих технологија. Произвођачи батерија добили су стимулације, а произвођачи електричних аутомобила пореске олакшице.

Из Брисела су одмах затражили да и европски аутомобили буду ослобођени пореза. Највише су забринуте Француска и Немачка, јер је и њихова ауто-индустрија највећа. Преговори између две стране воде се од јесени, али договора још нема. Европски комесар за трговину Валдис Домбровскис изјавио је да је Бајденова економска политика „дискриминаторска према европским компанијама”, а француски председник Емануел Макрон је најавио да ће и Европска унија размислити о субвенцијама за сопствену привреду.

Немачки канцелар Олаф Шолц упозоравао је да ће се разбуктати трансатлантски трговински рат ако Америка и Европска унија не потпишу нови трговински споразум, али је касније изразио оптимизам да ће Брисел и Вашингтон решити спор до краја овог месеца.