Блиски сусрет ратне врсте

Било им је довољно мање од десет минута да не кажу ништа ново. Кратки сусрет на ходнику, „у ходу”, како су „разговорчић” Ентонија Блинкена и Сергеја Лаврова описали у Москви да не би било забуне о чему је реч, први је њихов сусрет „очи у очи” од почетка рата у Украјини пре годину дана.

РЕКАО ПА ПОРЕКАО

Како смо сазнали из Кремља, разговор је тражио амерички државни секретар, иако је само дан раније из Узбекистана, једне од станица његове кратке антируске туре по земљама централне Азије, поручио да не планира да се види са руским шефом дипломатије на самиту Г 20 у Њу Делхију. На крају је сам тражио тај сусрет и Лаврову „сасуо” у лице да ће САД подржавати Украјину онолико дуго колико буде потребно да се рат оконча, да Русија треба да поништи своју одлуку да суспендује учешће у нуклеарном споразуму Нови СТАРТ, као и да ослободи притвореног Американца Пола Вилана кога Руси терете за шпијунажу.

Међутим, Марији Захаровој је било чудно да је Блинкен поменуо Вилана па је, каже, проверила са Сергејем Викторовичем Лавровом и испоставило се да Американац лаже.

„Ох, како је то интересантно. Испоставило се да амерички државни секретар није ни реч рекао. Невероватно понашање америчке администрације”, поручила је портпаролка Министарства спољних послова на свом телеграм налогу.

Занимљиво, или како би то рекла Захарова „интересантно”, јесте да у коментарима на ово „ходничарење” ни Стејт департмент ни Кремљ не откривају шта је рекао Сергеј Викторович Лавров. Мало је тешко поверовати да је само саслушао Блинкенову тираду. У сваком случају састанак ове двојице високих државних функционера не наговештава било какав покрет ка отпочињању преговора о окончању рата, категорични су у Москви. Позив на сусрет њиховог званичника руском колеги амерички медији тумаче као потребу Бајденове администрације да се поново успоставе лични дипломатски контакти са Москвом како би две владе могле да разговарају о рату, али и о неким другим питањима.

(НЕ) ЧУЈМО ДРУГУ СТРАНУ

Америчке, али и друге западне дипломате ће моћи све чешће да виђају руске колеге, ако је судити по ономе што се дешава у последње време. Наиме, после дуже изопштености из међународних форума, у року од само недељу дана, Руси су се појавили на три скупа. Прво на седници ОЕБС-а у Бечу јер упркос озбиљним притисцима Аустрија није поклекла, те је издала визе посланицима Думе, на челу са Пјотром Толстојем, који су под санкцијама. Аустријско објашњење да мора да се чује и „друга страна” није био баш неки аргумент, сматрали су западни представници, који су бојкотовали Толстојево излагање.

Само неколико дана касније Руси су стигли и у Женеву на седницу Савета УН за људска права. То је било први пут од почетка рата да руски делегати лично присуствују састанку савета из којег је њихова земља избачена у априлу прошле године, с тим што јој је дозвољено да задржи статус посматрача.

РАТНО ПОДМИЋИВАЊЕ

Казахстан, Киргистан, Таџикистан, Туркменистан и Узбекистан су пропустили прилику да ставе неки долар у џеп, тачније 250 милиона, које им је благонаклоно понудио Блинкен. Уколико нису то и сами раније схватили, амерички државни секретар им је појаснио да је „вредност Русије као партнера тешко пољуљана њеним једногодишњим ратом против Украјине”. Али не само то. Блинкен им је поручио и да су САД „чврсто посвећене суверенитету, територијалном интегритету и независности” ових земаља напомињући да им Вашингтон пружа „непоколебљиву подршку” да слободно одреде своју будућност.

Казахстански председник Касим Жомарт Токајев захвалио се Блинкену на „посвећености САД слободи Казахстана”, али је поручио и да је мало вероватно да ће његова земља заузети проруску или прозападну позицију. Са сличним порукама и од осталих Блинкен је завршио своју туру по „меком трбуху Русије”, чланицама Заједнице независних држава које су наставиле да одржавају блиске економске, политичке и војне везе са Москвом.

ПОГЛЕД ШИРОМ ЗАТВОРЕНИХ ОЧИЈУ

Мађарски премијер Виктор Орбан изјавио је да мрзи и да замишља шта би било да Русија изгуби рат у Украјини јер је реч о нуклеарној сили. Према његовим речима европске политичке норме не функционишу у Русији и Европа је морала да пронађе начин да живи заједно са „великом, опасном силом у нашем суседству”. Исту аргументацију зашто његова земља не сме да буде поражена употребио је и Дмитриј Медведев, заменик председника Савета безбедности Русије, који се од почетка рата истиче по посебно оштрим изјавама и квалификацијама на рачун Запада.

За сада је страх од најгорег сценарија још само магловит, али од ширења рата много више пред очима. Прва наредна ратна зона би могла да буде Молдавија. Много је спекулација ко би, одакле тачно и зашто могао први да увуче ову земљу у рат, али је можда ближе истини да Русији не би одговарало ширење фронта и да Москва тамо не потпаљује ватру.

Зато је увелико око Бахмута потпаљују Пригожинови људи. По свему судећи, питање је тренутка када ће Русија потпуно преузети контролу над овим градом, свакако највише захваљујући „вагнеровцима”.

„Момци су опуштени, снимају кућни видео практично из центра града”, написао је власник ове плаћеничке војске поделивши на друштвеним мрежама снимке униформисаних мушкараца како подижу Вагнеров транспарент на полусрушеној вишеспратници. Један од њих је приказан како плеше док држи гитару што би ваљда требало да симболизује њихов неформални надимак „музичари”. Све је у овом граду, а и другде на фронту далеко од песме.