Васкуларна хирургија продужава живот неколико деценија

Кардиоваскуларне болести представљају водећи узрок смртности у Србији – статистика сведочи да ће од сто људи, 52 њих умрети због последица атеросклерозе, обољења које доводи до сужења и зачепљења артерија које исхрањују срце, мозак, бубреге и доње екстремитете. Иако малигне болести са правом носе епитет подмуклости, будући да симптоме почињу да дају тек када узнапредују, болести срца и крвних судова такође карактерише одсуство тегоба. Све док се не јави финални „инцидент” у виду можданог удара, пуцања анеуризме, инфаркта, гангрене, венске тромбозе или емболије плућа, особа најчешће није свесна да је болест узнапредовала. Meђутим, добра вест је да васкуларна хирургија значајно продужава живот кардиоваскуларних болесника – након успешно изведене реконструкције артерија, тзв. бајпас операције, пацијенти могу неколико деценија нормално да живе и брзо се враћају редовним пословним и породичним активностима, истиче др Ђорђе Радак, васкуларни хирург, редовни професор Медицинског факултета у Београду и редовни члан Српске академије наука и уметности. Наш саговорник, који је урадио преко 30.000 васкуларних операција у последњих 35 година и публиковао преко 250 оригиналних научних радова у озбиљним интернационалним часописима, истиче да не постоји особа која има 50 година и нема неки степен атеросклерозе или другу врсту обољења крвних судова.

„То су болести које брзо напредују и генетски су програмиране. Ако су родитељи имали атеросклерозу, велика је вероватноћа да ће је и наследници имати, јер се обољења крвних судова наслеђују. Ради се о читавим сетовима гена који предиспонирају развој атеросклерозе, венске болести, анеуризматске болести, дијабета и склоности за стварање тромба. Ове групе гена своде се на 20–30 генетских инструкција које нису безусловне, већ се манифестују у склопу односа између гена које наслеђујемо од оца и мајке. Обољења срца и крвних судова не настају преко ноћи, а најчешће су резултат садејства наслеђа и стила живота који подразумева стрес, пушење, неадекватну исхрану и физичку неактивност. Парадокс живљења савременог човека, коме је стрес постао ’средње име’, можда је најбоље дефинисао један психолог који је закључио да је најбољи ’лек’ за стрес пушење, најбољи лек за анксиозност алкохолизам, а лек за депресију – дрога. Делује сумануто, али људски род склон је томе да прихвата погрешна решења, па чак и да у њима ужива. Део наше судбине јесте да понекад уживамо у штетним, необичним и чудним стварима, јер без тога би се без њих живот претворио у пакао. Међутим, идеја да можемо себи некажњено да дозволимо штетне и погрешне начине понашања ипак је илузија”, примећује наш саговорник.

На питање који су први симптоми атеросклерозе, др Ђорде Радак објашњава да атеросклеротична болест захвата артерије мозга, срца, бубрега и ногу, па су зато први симптоми појаве недовољне исхрањености органа веома различити – ако је захваћена аорта и артерија ногу прво се појављује осећај хладноће и бол у виду грча у потколеницама. У случају доминантне захваћености срчаних артерија појављује се бол у грудима, који се шири према вилици и левом рамену, као и отежано дисање, односно гушење. Нажалост, тегобе изазване недовољном исхрањеношћу органа врло дуго остају без симптома и знакова, па светски водичи саветују контролне ултразвучне прегледе након педесете године живота, без обзира да ли пацијент има симптоме или не.

„У васкуларној хирургији грешке се не праштају, већ испаштају, а доношење правовремених одлука је најважније. У медицини време значи живот, а тајминг диктира резултате наших интервенција. Добра хирургија подразумева мудрост у доношењу одлука, техничку перфекцију, али и брзину у извођењу, јер на тај начин ткива најмање трпе исхемију. Брзина је важна и на нивоу организације лечења. Неопходно је да се индивидуализовано планира тренутак пријема пацијента, његове дијагностике и евентуалне операције. Ако урадите праву ствар у погрешно време, неће бити велике користи. У превенцији можданог удара каротидну реконструкцију треба урадити што пре након појаве првих епизода несвестице и вртоглавице, јер пракса показује да су ови први и наизглед наивни симптоми само најава могуће болести. Доказано је да се већина озбиљних шлогова догађа у првој недељи након прве најаве, односно прве несвестице или вртоглавице. Пошто мозак не боли, у случају недовољне исхрањености пацијенти врло често потпуно игноришу своје почетне тегобе тако да је први симптом врло често мождани удар”, упозорава наш саговорник.

Када су редитеља Џона Хјустона питали чему дугује своју дуговечност, он је рекао: „Васкуларној хирургији. Ја сам оперисан девет пута”. Наука нам је омогућила дуг живот, али живећи дуже, имамо прилику да добијемо атеросклерозу. Александар Македонски није имао шансу да је добије јер је умро од инфективне болести, а вековима после њега људи су умирали од инфекција и повреда. Следеће повећање дужине живота зависиће од тога како буде решен проблем кардиоваскуларних болести и проблем малигних болести, закључује др Ђорђе Радак.