Vaskularna hirurgija produžava život nekoliko decenija

Kardiovaskularne bolesti predstavljaju vodeći uzrok smrtnosti u Srbiji – statistika svedoči da će od sto ljudi, 52 njih umreti zbog posledica ateroskleroze, oboljenja koje dovodi do suženja i začepljenja arterija koje ishranjuju srce, mozak, bubrege i donje ekstremitete. Iako maligne bolesti sa pravom nose epitet podmuklosti, budući da simptome počinju da daju tek kada uznapreduju, bolesti srca i krvnih sudova takođe karakteriše odsustvo tegoba. Sve dok se ne javi finalni „incident” u vidu moždanog udara, pucanja aneurizme, infarkta, gangrene, venske tromboze ili embolije pluća, osoba najčešće nije svesna da je bolest uznapredovala. Međutim, dobra vest je da vaskularna hirurgija značajno produžava život kardiovaskularnih bolesnika – nakon uspešno izvedene rekonstrukcije arterija, tzv. bajpas operacije, pacijenti mogu nekoliko decenija normalno da žive i brzo se vraćaju redovnim poslovnim i porodičnim aktivnostima, ističe dr Đorđe Radak, vaskularni hirurg, redovni profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu i redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti. Naš sagovornik, koji je uradio preko 30.000 vaskularnih operacija u poslednjih 35 godina i publikovao preko 250 originalnih naučnih radova u ozbiljnim internacionalnim časopisima, ističe da ne postoji osoba koja ima 50 godina i nema neki stepen ateroskleroze ili drugu vrstu oboljenja krvnih sudova.

„To su bolesti koje brzo napreduju i genetski su programirane. Ako su roditelji imali aterosklerozu, velika je verovatnoća da će je i naslednici imati, jer se oboljenja krvnih sudova nasleđuju. Radi se o čitavim setovima gena koji predisponiraju razvoj ateroskleroze, venske bolesti, aneurizmatske bolesti, dijabeta i sklonosti za stvaranje tromba. Ove grupe gena svode se na 20–30 genetskih instrukcija koje nisu bezuslovne, već se manifestuju u sklopu odnosa između gena koje nasleđujemo od oca i majke. Oboljenja srca i krvnih sudova ne nastaju preko noći, a najčešće su rezultat sadejstva nasleđa i stila života koji podrazumeva stres, pušenje, neadekvatnu ishranu i fizičku neaktivnost. Paradoks življenja savremenog čoveka, kome je stres postao ’srednje ime’, možda je najbolje definisao jedan psiholog koji je zaključio da je najbolji ’lek’ za stres pušenje, najbolji lek za anksioznost alkoholizam, a lek za depresiju – droga. Deluje sumanuto, ali ljudski rod sklon je tome da prihvata pogrešna rešenja, pa čak i da u njima uživa. Deo naše sudbine jeste da ponekad uživamo u štetnim, neobičnim i čudnim stvarima, jer bez toga bi se bez njih život pretvorio u pakao. Međutim, ideja da možemo sebi nekažnjeno da dozvolimo štetne i pogrešne načine ponašanja ipak je iluzija”, primećuje naš sagovornik.

Na pitanje koji su prvi simptomi ateroskleroze, dr Đorde Radak objašnjava da aterosklerotična bolest zahvata arterije mozga, srca, bubrega i nogu, pa su zato prvi simptomi pojave nedovoljne ishranjenosti organa veoma različiti – ako je zahvaćena aorta i arterija nogu prvo se pojavljuje osećaj hladnoće i bol u vidu grča u potkolenicama. U slučaju dominantne zahvaćenosti srčanih arterija pojavljuje se bol u grudima, koji se širi prema vilici i levom ramenu, kao i otežano disanje, odnosno gušenje. Nažalost, tegobe izazvane nedovoljnom ishranjenošću organa vrlo dugo ostaju bez simptoma i znakova, pa svetski vodiči savetuju kontrolne ultrazvučne preglede nakon pedesete godine života, bez obzira da li pacijent ima simptome ili ne.

„U vaskularnoj hirurgiji greške se ne praštaju, već ispaštaju, a donošenje pravovremenih odluka je najvažnije. U medicini vreme znači život, a tajming diktira rezultate naših intervencija. Dobra hirurgija podrazumeva mudrost u donošenju odluka, tehničku perfekciju, ali i brzinu u izvođenju, jer na taj način tkiva najmanje trpe ishemiju. Brzina je važna i na nivou organizacije lečenja. Neophodno je da se individualizovano planira trenutak prijema pacijenta, njegove dijagnostike i eventualne operacije. Ako uradite pravu stvar u pogrešno vreme, neće biti velike koristi. U prevenciji moždanog udara karotidnu rekonstrukciju treba uraditi što pre nakon pojave prvih epizoda nesvestice i vrtoglavice, jer praksa pokazuje da su ovi prvi i naizgled naivni simptomi samo najava moguće bolesti. Dokazano je da se većina ozbiljnih šlogova događa u prvoj nedelji nakon prve najave, odnosno prve nesvestice ili vrtoglavice. Pošto mozak ne boli, u slučaju nedovoljne ishranjenosti pacijenti vrlo često potpuno ignorišu svoje početne tegobe tako da je prvi simptom vrlo često moždani udar”, upozorava naš sagovornik.

Kada su reditelja Džona Hjustona pitali čemu duguje svoju dugovečnost, on je rekao: „Vaskularnoj hirurgiji. Ja sam operisan devet puta”. Nauka nam je omogućila dug život, ali živeći duže, imamo priliku da dobijemo aterosklerozu. Aleksandar Makedonski nije imao šansu da je dobije jer je umro od infektivne bolesti, a vekovima posle njega ljudi su umirali od infekcija i povreda. Sledeće povećanje dužine života zavisiće od toga kako bude rešen problem kardiovaskularnih bolesti i problem malignih bolesti, zaključuje dr Đorđe Radak.