Прошле године одобрено 30 захтева за азил у Србији

Од 1. јануара до 31. децембра прошле године укупно је 4.181 особа изразила намеру да поднесе захтев за азил у нашој земљи – у поређењу с 2021. годином, број регистрованих особа готово је удвостручен, с обзиром на то да је у тој години свега 2.306 особа одлучило да затражи азил у Србији. Међутим, тај број је значајно нижи у односу на период пре пандемије вируса корона, с обзиром на то да је 2019. године чак 12.937 особа изразило намеру да поднесе захтев за азил у Србији, говоре подаци из најновијег извештаја Београдског центра за људска права под називом „Право на азил у Републици Србији 2022. године”.

Како истичу аутори овог извештаја, подаци УНХЦР-а сведоче да се број избеглица и миграната на територији Србије лане у просеку кретао између четири и осам хиљада људи, а према подацима Комесаријата за избеглице и миграције Србије током 2022. године кроз прихватне центре у Србији прошло је око 119.000 избеглица и тражилаца азила, што је дупло више него у години пре тога – највише их је из Авганистана, Сирије, Пакистана, Марока и Индије.

– Међу 4.181 странца који је до краја децембра 2022. године изразио намеру да поднесе захтев за азил у Србији, налазио се 3.731 мушкарац и 450 жена. Намеру да тражи азил у нашој земљи изразило је и 679 малолетника, од којих је 82 било без пратње родитеља или старатеља, а највише непраћене и раздвојене деце било је из Авганистана. Међу странцима који су изразили намеру да поднесу захтев, највише је било особа из Авганистана (1.452), затим Бурундија (943), Сирије (574), Пакистана (263) и Марока (191) – истакла је Ана Трифуновић из Београдског центра за људска права приликом представљања овог извештаја.

– Међутим, када се погледа колико је особа заиста затражило азил, статистика је мало другачија. Наиме, од 1. јануара до 31. децембра 2022. године, поднето је укупно 320 захтева за азил, највише од стране држављана Бурундија (181), а Канцеларија за азил усвојила је укупно 30 захтева за азил – у десет случајева донета је одлука којом се тражиоцима азила додељује уточиште, а у 20 случајева одлучено је да им се додељује супсидијарна заштита. Уточиште је одобрено држављанима Авганистана, Ирана, Либије, Украјине и Бурундија, док је супсидијарна заштита додељена држављанима Сирије, Украјине, Конга, Авганистана, Камеруна, Кубе и Нигера – додала је Трифуновићева.

Она је подсетила да је од 2008. до краја протекле године, Канцеларија за азил усвојила захтеве за азил 238 странаца – право на уточиште одобрено је за 107, а супсидијарна заштита за 131 особу. На основу одлуке Владе Србије, Канцеларија за азил је у периоду од 1. јануара до краја децембра 2022. године донела и 1.115 решења којима се одобрава привремена заштита расељеним особама из Украјине. Ова канцеларија усвајала је захтеве за привременом заштитом у Србији и држављанима Русије (25), Узбекистана (6), Јерменије (5), Кине (2), као и Белорусије, Босне и Херцеговине, Грузије и Летоније, из којих је по једна особа тражила привремену заштиту државе.

Како се чуло приликом представљања овог извештаја, агенција Европске граничне и обалске страже (ФРОНТЕКС) навела је да је у првих једанаест месеци 2022. године на спољним границама Европске уније откривено више од 308.000 нерегуларних улазака, што представља повећање од 68 одсто у односу на исти период 2021. године. Према подацима које је МУП доставио тиму Београдског центра за људска права, од 1. јануара до 30. септембра 2022. године, на граничним прелазима Сурчин – Београд, Ниш и Морава, одбијен је улазак за 4.092 страна држављанина. Разлози за одбијање су, пре свега, сумња у намеравану сврху боравка у Србији, затим неважећа путна исправа или виза, заштита безбедности наше земље или забрана уласка у Србију, као и недовољно средстава за издржавање или прекорачење боравка у земљи. Највише особа којима су представници Службе граничне полиције одбили улазак у Србију пореклом је из Индије (1.499) и Туниса (1.244), затим из Турске (584), Кубе (145), Египта (91) и Бурундија (79).

Извештај „Право на азил у Републици Србији 2022” израђен је у оквиру пројекта „Подршка избеглицама и тражиоцима азила у Србији”, који Београдски центар за људска права спроводи уз подршку УНХЦР-а у Србији. Ова невладина организација, као партнер Високог комесаријата за избеглице Уједињених нација, од 2012. године пружа бесплатну правну помоћ тражиоцима азила и особама којима је додељена међународна заштита у Србији.