Prošle godine odobreno 30 zahteva za azil u Srbiji

Od 1. januara do 31. decembra prošle godine ukupno je 4.181 osoba izrazila nameru da podnese zahtev za azil u našoj zemlji – u poređenju s 2021. godinom, broj registrovanih osoba gotovo je udvostručen, s obzirom na to da je u toj godini svega 2.306 osoba odlučilo da zatraži azil u Srbiji. Međutim, taj broj je značajno niži u odnosu na period pre pandemije virusa korona, s obzirom na to da je 2019. godine čak 12.937 osoba izrazilo nameru da podnese zahtev za azil u Srbiji, govore podaci iz najnovijeg izveštaja Beogradskog centra za ljudska prava pod nazivom „Pravo na azil u Republici Srbiji 2022. godine”.

Kako ističu autori ovog izveštaja, podaci UNHCR-a svedoče da se broj izbeglica i migranata na teritoriji Srbije lane u proseku kretao između četiri i osam hiljada ljudi, a prema podacima Komesarijata za izbeglice i migracije Srbije tokom 2022. godine kroz prihvatne centre u Srbiji prošlo je oko 119.000 izbeglica i tražilaca azila, što je duplo više nego u godini pre toga – najviše ih je iz Avganistana, Sirije, Pakistana, Maroka i Indije.

– Među 4.181 stranca koji je do kraja decembra 2022. godine izrazio nameru da podnese zahtev za azil u Srbiji, nalazio se 3.731 muškarac i 450 žena. Nameru da traži azil u našoj zemlji izrazilo je i 679 maloletnika, od kojih je 82 bilo bez pratnje roditelja ili staratelja, a najviše nepraćene i razdvojene dece bilo je iz Avganistana. Među strancima koji su izrazili nameru da podnesu zahtev, najviše je bilo osoba iz Avganistana (1.452), zatim Burundija (943), Sirije (574), Pakistana (263) i Maroka (191) – istakla je Ana Trifunović iz Beogradskog centra za ljudska prava prilikom predstavljanja ovog izveštaja.

– Međutim, kada se pogleda koliko je osoba zaista zatražilo azil, statistika je malo drugačija. Naime, od 1. januara do 31. decembra 2022. godine, podneto je ukupno 320 zahteva za azil, najviše od strane državljana Burundija (181), a Kancelarija za azil usvojila je ukupno 30 zahteva za azil – u deset slučajeva doneta je odluka kojom se tražiocima azila dodeljuje utočište, a u 20 slučajeva odlučeno je da im se dodeljuje supsidijarna zaštita. Utočište je odobreno državljanima Avganistana, Irana, Libije, Ukrajine i Burundija, dok je supsidijarna zaštita dodeljena državljanima Sirije, Ukrajine, Konga, Avganistana, Kameruna, Kube i Nigera – dodala je Trifunovićeva.

Ona je podsetila da je od 2008. do kraja protekle godine, Kancelarija za azil usvojila zahteve za azil 238 stranaca – pravo na utočište odobreno je za 107, a supsidijarna zaštita za 131 osobu. Na osnovu odluke Vlade Srbije, Kancelarija za azil je u periodu od 1. januara do kraja decembra 2022. godine donela i 1.115 rešenja kojima se odobrava privremena zaštita raseljenim osobama iz Ukrajine. Ova kancelarija usvajala je zahteve za privremenom zaštitom u Srbiji i državljanima Rusije (25), Uzbekistana (6), Jermenije (5), Kine (2), kao i Belorusije, Bosne i Hercegovine, Gruzije i Letonije, iz kojih je po jedna osoba tražila privremenu zaštitu države.

Kako se čulo prilikom predstavljanja ovog izveštaja, agencija Evropske granične i obalske straže (FRONTEKS) navela je da je u prvih jedanaest meseci 2022. godine na spoljnim granicama Evropske unije otkriveno više od 308.000 neregularnih ulazaka, što predstavlja povećanje od 68 odsto u odnosu na isti period 2021. godine. Prema podacima koje je MUP dostavio timu Beogradskog centra za ljudska prava, od 1. januara do 30. septembra 2022. godine, na graničnim prelazima Surčin – Beograd, Niš i Morava, odbijen je ulazak za 4.092 strana državljanina. Razlozi za odbijanje su, pre svega, sumnja u nameravanu svrhu boravka u Srbiji, zatim nevažeća putna isprava ili viza, zaštita bezbednosti naše zemlje ili zabrana ulaska u Srbiju, kao i nedovoljno sredstava za izdržavanje ili prekoračenje boravka u zemlji. Najviše osoba kojima su predstavnici Službe granične policije odbili ulazak u Srbiju poreklom je iz Indije (1.499) i Tunisa (1.244), zatim iz Turske (584), Kube (145), Egipta (91) i Burundija (79).

Izveštaj „Pravo na azil u Republici Srbiji 2022” izrađen je u okviru projekta „Podrška izbeglicama i tražiocima azila u Srbiji”, koji Beogradski centar za ljudska prava sprovodi uz podršku UNHCR-a u Srbiji. Ova nevladina organizacija, kao partner Visokog komesarijata za izbeglice Ujedinjenih nacija, od 2012. godine pruža besplatnu pravnu pomoć tražiocima azila i osobama kojima je dodeljena međunarodna zaštita u Srbiji.