Мали лабуд – ретки гост на зимовању у Баранди

Опово – Након што је прошле године у селу Сакуле забележено присуство изузетно ретке врсте птица, мале лисасте гуске, ове године је у Баранди уочено јато од 60 јединки, подједнако ретке врсте малог лабуда. Редовно зимско бројање птица водених станишта на овом терену спроведено је у организацији Бироа за истраживање водених птица (Wetlands International), као део једног од најстаријих и најмасовнијих акција пописа птица на свету којa се спроводи још од 1967. године. Циљ је сакупљање података о бројности и променама у популацијама птица у воденим стаништима, како би се одредила најважнија подручја за њихов опстанак и припремила стратегија заштите.

Мали лабуд (Cignus columbianus) не посматра се и прати први пут на овом подручју. Још током јануара 2016, на Печеној слатини у Баранди забележено је јато од двадесетак јединки. Исте године у новембру, на истој локацији уочено је њих осам, као и четири јединке у децембру 2019.

Мали лабуд се од распрострањенијег лабуда грпца, који се гнезди код нас, и великог лабуда, такође нашег зимског госта, разликује по карактеристичном кљуну који је жут у корену и црн изнад носница до краја кљуна. Ова врста се гнезди у северним тундрама уз Арктички океан, а у Европу долази само током миграција и зимовања.

И прошле зиме на територији општине Опово, која се простире јужним делом Средњег Потамишја, забележене су две ретке врсте. Током бројања птица на Тамишу код Опова, уочена је црвена луња, ретка гнездарица Војводине, из реда грабљивица, препознатљива по рачвастом репу. У периоду сеобе посматрана је широм земље, док зими није забележена, тако да је овај налаз, по мишљењу орнитолога, значајан. Тада је такође у акваторији рибњака у Сакулама, забележена још једну реткост – мала лисаста гуска. Она се иначе гнезди на северу Азије, мигрира на југ Европе где проводи зиму, а нашу земљу прелеће у мањим јатима. Појединачно, или у малом броју долази овде са великим лисастим гускама на зимовање, или се задржава током миграторног прелета.

Нешто више од деценије предео од Јаше Томића до Опова је у процедури званичног проглашења као Предела изузетних одлика „Потамишје”. Стручњаци кажу да је богатство орнитофауне само део изузетног биодиверзитета Потамишја, те да је постало већ „непристојно” говорити о потреби његове заштите.

„Нестају нам изузетно значајна природна станишта као што су пашњаци, аутохтоне поплавне шуме врбе, слатине и замочварена станишта и све је то углавном резултат утицаја човека. Од почетка израде студије прошло је већ скоро 13 година, а на основу мојих истраживања, бројна станишта дуж Тамиша од Сакула до Опова, у великој су мери девастирана у односу на претходну деценију. Нестале су бројне колоније, смањене су гнездеће популације и ако се овај тренд настави нећемо имати шта да заштитимо”, упозорава орнитолог Чеда Вучковић.