Почео 30. Копаоник бизнис форум

Копаоник – Инфлација у Србији била је готово 16 одсто прошле године, али је она сакривена ценама гаса и струје које нису биле подигнуте. Та политика није добра, оценио је председник Фискалног савета Павле Петровић на Копаоник бизнис форуму. Он је истакао да је плаћена скупа цена и да су из буџета утрошене око 2,4 милијарде евра и држава ће наставити још да плаћа.

Председник Фискалног савета је нагласио да ће цене енергената опет бити повећане током 2023, што ће се прелити на инфлацију, а она ће вероватно у Србији због тога дуже да траје него у другим европским земљама.

Према његовим речима, инфлација је обуздавана контролом цена гаса и електричне енергије, које су у Европи порасле вишеструко, а у Србији у 2022. то није било ни изблиза тако.

– Ако се уклоне губици енергетског сектора, буџет Србије би био уравнотежен. Главни ризик је енергетски сектор наше земље, а унутар је „Електропривреда Србије”. Трендови су се погоршали у 2022. Раст привреде Србије је упола мањи од онога што је планирано, са 2,3 одсто. Инфлација се снажно убрзала, а с друге стране је слична ситуација и у осталим европским земљама. Раст БДП-а значајно заостаје и скоро је половина раста од 4,5 одсто у централноисточној Европи. Мањи од тога, 0,5 одсто, због лоше је пољопривредне сезоне. Не треба гледати само годину или две и говорити о резултатима, као 2020. када је Србија добро одговорила на кризу – рекао је Петровић.

Главни фискални ризик су губици јавних предузећа у енергетском сектору. Укупан трошак ЕПС-а и „Србијагаса” био је између три и 3,5 милијарде евра. То су огромна средства. Да није било ових трошкова дефицит би био 0,4 одсто БДП-а. Вероватно ће тај фискални трошак нестати са повећањем цена у 2023. години, али он настаје јер „Србијагас” продаје гас по ценама јефтинијим од оних по којима увози. Код ЕПС-а је главни проблем систематски пад производње.

Јулија Устјугова, шефица канцеларије ММФ-а у Србији, такође је рекла да се не може избећи додатно повећање цене енергије и према њеним речима изузетно је важно да се подстакне штедња енергије. Реформа електроенергетских компанија ће бити кључна тачка аранжмана са ММФ-ом, рекла је и да је неопходно да се заустави „фискално крварење” у буџету, које је резултат нереформисаних јавних предузећа. Мора да се настави заоштравање монетарне политике.

Реформа енергетског сектора је кључна за убрзање транзиције. Она је такође рекла да се Србија показала као добра инвестициона дестинација и да треба да користи близину тржишта ЕУ, могућности скраћења ланаца снабдевања, односно што европске компаније траже добављаче на тржиштима ближим њима. Убрзање зелене транзиције и развој људског капитала јесте од кључног значаја за даљи раст.

Душан Вујовић, бивши министар финансија и члан Савеза економиста Србије, рекао је да то што цене струје и гаса нису повећавање јесте болест од које смо патили у социјализму.

– Знамо куда води контрола цена енергије. Решење је да они који не могу да плате економску цену добију помоћ. Ниским ценама субвенционисаћемо и оне који зарађују 150.000 динара. Оставите цену нормалну, а циљано гађајте групе које заслужују субвенцију – рекао је Вујовић.