Počeo 30. Kopaonik biznis forum

Kopaonik – Inflacija u Srbiji bila je gotovo 16 odsto prošle godine, ali je ona sakrivena cenama gasa i struje koje nisu bile podignute. Ta politika nije dobra, ocenio je predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović na Kopaonik biznis forumu. On je istakao da je plaćena skupa cena i da su iz budžeta utrošene oko 2,4 milijarde evra i država će nastaviti još da plaća.

Predsednik Fiskalnog saveta je naglasio da će cene energenata opet biti povećane tokom 2023, što će se preliti na inflaciju, a ona će verovatno u Srbiji zbog toga duže da traje nego u drugim evropskim zemljama.

Prema njegovim rečima, inflacija je obuzdavana kontrolom cena gasa i električne energije, koje su u Evropi porasle višestruko, a u Srbiji u 2022. to nije bilo ni izbliza tako.

– Ako se uklone gubici energetskog sektora, budžet Srbije bi bio uravnotežen. Glavni rizik je energetski sektor naše zemlje, a unutar je „Elektroprivreda Srbije”. Trendovi su se pogoršali u 2022. Rast privrede Srbije je upola manji od onoga što je planirano, sa 2,3 odsto. Inflacija se snažno ubrzala, a s druge strane je slična situacija i u ostalim evropskim zemljama. Rast BDP-a značajno zaostaje i skoro je polovina rasta od 4,5 odsto u centralnoistočnoj Evropi. Manji od toga, 0,5 odsto, zbog loše je poljoprivredne sezone. Ne treba gledati samo godinu ili dve i govoriti o rezultatima, kao 2020. kada je Srbija dobro odgovorila na krizu – rekao je Petrović.

Glavni fiskalni rizik su gubici javnih preduzeća u energetskom sektoru. Ukupan trošak EPS-a i „Srbijagasa” bio je između tri i 3,5 milijarde evra. To su ogromna sredstva. Da nije bilo ovih troškova deficit bi bio 0,4 odsto BDP-a. Verovatno će taj fiskalni trošak nestati sa povećanjem cena u 2023. godini, ali on nastaje jer „Srbijagas” prodaje gas po cenama jeftinijim od onih po kojima uvozi. Kod EPS-a je glavni problem sistematski pad proizvodnje.

Julija Ustjugova, šefica kancelarije MMF-a u Srbiji, takođe je rekla da se ne može izbeći dodatno povećanje cene energije i prema njenim rečima izuzetno je važno da se podstakne štednja energije. Reforma elektroenergetskih kompanija će biti ključna tačka aranžmana sa MMF-om, rekla je i da je neophodno da se zaustavi „fiskalno krvarenje” u budžetu, koje je rezultat nereformisanih javnih preduzeća. Mora da se nastavi zaoštravanje monetarne politike.

Reforma energetskog sektora je ključna za ubrzanje tranzicije. Ona je takođe rekla da se Srbija pokazala kao dobra investiciona destinacija i da treba da koristi blizinu tržišta EU, mogućnosti skraćenja lanaca snabdevanja, odnosno što evropske kompanije traže dobavljače na tržištima bližim njima. Ubrzanje zelene tranzicije i razvoj ljudskog kapitala jeste od ključnog značaja za dalji rast.

Dušan Vujović, bivši ministar finansija i član Saveza ekonomista Srbije, rekao je da to što cene struje i gasa nisu povećavanje jeste bolest od koje smo patili u socijalizmu.

– Znamo kuda vodi kontrola cena energije. Rešenje je da oni koji ne mogu da plate ekonomsku cenu dobiju pomoć. Niskim cenama subvencionisaćemo i one koji zarađuju 150.000 dinara. Ostavite cenu normalnu, a ciljano gađajte grupe koje zaslužuju subvenciju – rekao je Vujović.